Aleksandra Bursać: Imaš samo jedan život

sparkler-677774_960_720

Ono sam šta hoću da budem. Ništa više i ništa manje. Napokon. Djevojka koja je odlučila da radi po svom, djevojka koja je shvatila da u životu ima sebe i samo sebe. I to je to. Dugo sam se borila protiv svega i protiv svih ne bih li našla neki svoj kutak u ovom bolesnom svijetu, i ne bih li bila srećna. Dugo sam se odricala sopstvene ličnosti i karaktera zarad toga da pripadam. Nije mi išlo, niti sam bila srećna niti sam ikad pripadala. Boljelo je što to nikada nisam znala. Čuj boljelo, razdiralo. Razaralo. Onda sam shvatila da je bol dobra. Čini te živom, čini te jakom, pa sam je počela prihvaćati. Kažu, ako ne možeš protiv neprijatelja, ti mu se pridruži, i ja sam eto baš to uradila.

Bila sam dobra. Bila sam najbolja. Svakome, uvijek. Djevojka za poželjeti. Kćerka za primjer. Mogla sam uvijek i sve. I uvijek s osmijehom. Davala sam i poslednji dio sebe kako bih se osjećala važnom, bitnom i voljenom. Sad bih samoj sebi pljunula u lice kad vidim koliko glupa sam bila. Dozvolila sam da mi sve bude bitnije od mene, da mi je važnije da ja nisam nikoga povrijedila umjesto da sam vodila računa o tome da li sam i sama bila povrijeđena. Ali to nikada nije bilo važno. Ja sam to sve mogla. Toliko sam željela pripadati i biti voljena da sam bila spremna i da se smanjim ne bih li tako stala u nečiji kalup.

Nisam imala pojma koliko sam posebna bila, koliko vrijedna, i koliko dovoljna sama sebi. Ali dobro, bilo je šta je bilo, ne mogu vratiti vrijeme i promijeniti to šta sam bila i šta sam radila. Probudila sam se, shvatila sam. To je važno. Shvatila sam da vrijedim, da sam ja ta koja je važna i da moram da se posvetim sebi i samo sebi. Trud niko ne cijeni, što ti više daješ, to više uzimaju i manje te cijene. Uzmu te zdravo za gotovo, psihički te unište i tako ostave da krvariš. Dosta je bilo. Ne dam više na sebe.

Biću najljepša, biću najbolja, sebi i samo sebi. Odričem se topline iz srca i očiju, mijenjam za ravnodušnost. Odričem se ove ljubavi koja me je rastavljala na pola jer sam zavoljela onako jako kako sam samo ja mogla. Odričem se slatkih snova, maštanja o zajedničkoj sreći i budućnosti s nekim kome pripadam. Odričem se srca, duše i topline. Mogu ja i to. Lakše je kad nemaš s čim da osjećaš, a kad nemaš, ostaje ravnodušnost, a svi znamo da je ona najjače oružje lijepe žene. Konačno da dišem, i konačno da budem svoja, ja odričem se.

To be continued…

Aleksandra

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Komentari