Moja morska sirena…

Uputili smo se ovaj vikend na more, nas dvoje, moja draga i ja. Samo na par dana da se maknemo od posla, od gradske gužve.  Kažu da more ispire stres, lošu energiju, bolest i to svašta nešto. Mislim, nismo bolesni, osim bolesni od potrebe jedno za drugim. Ali, to se ne računa.

I tako se mi zaputili brzinom munje na naš otok  za kojeg smo  mislili da će biti pust. Malo morgen. Imali smo osjećaj da je cijeli Zagreb odlučio ohladiti noge u našem Jadranu.  Toliko o tome da se maknemo od gužve i stresa. No, što je tu je.  Uputili smo se u apartman, pobacali stvari i jedva čekali da zaronimo morskim dubinama.

Moram i dalje priznati da sam totalno lud za ovom svojom koja me maltretira sa pospremanjem i nekim stvarima koje mi se baš ne daju. Ali  stvar je u tome da me svaki puta oduševi nečim novim, svaki put se iznova zaljubim u nju. Kao prvi puta. Našli smo jedno mjesto u hladu, postavili ležaljke i za početak se zavalili u njih. Sjedili smo u tišini, šuteći i baš mi je to super odgovaralo. Mir. I onda počnem pogledom pretraživati plažu, koga sve ima, i čega sve ima. Hmmm.   U tom trenu sam se  zapitao gdje su sve te silne sređene zgodne žene koje viđam po gradu? Žene koje su turbo seks bombe, koje su utegnute, koje izgledaju kao da su sišle sa naslovnice. Nestale, nema niti jedne.

Šminku i frizuru očito pojelo more. Tijela im kipe iz badića  na sve strane.  Svi su kao na dijetama prije ljeta, to se trenira, pazi na klopu i te fore. Kad ono, ništa. Nikakvi rezultati. Obješene velike guze na sve strane,  šlaufići skakutaju, što je sad ovo?  A prije toga na sve strane slušam kako se žene muče  da stešu liniju do ljeta. Dođe mi ih žao. Jer na žalost, tu tih žena nema, žena sa rezultatima. Ili to sve dobro kamufliraju sa odjećom , steznicima ili ne znam čime.

Neprepoznatljive su po danu.

374748-bigthumbnail

I tu dolazim do onoga kada sam se opet zaljubio u ovu svoju  Najdražu. Digne se ona tako sa ležaljke,  spusti svoju dugu kosu koja joj seže skoro pa do guze i gledam je, gledam… Ne mogu maknuti pogleda s nje. S te njezine male slatke guze. Volim tu njezinu malu, slatku guzu. Izgrizao bi je svu. Tako je seksi. Prava mala džepna Venera.  Sa svojim dugačkim vitkim nogama. I graciozno pođe prema moru , da uroni u njega. I u tom trenu osmijeh mi preleti preko lica. Pa ja imam najboljeg komada na plaži. Hej, pa to je moja  Najdraža. Ta seksi slatka mala guza je moja guza. Guza koja se stisne uz mene po noći, guza uz koju se ja stisnem po noći. I osjetim ogroman ponos,  što je izabrala  baš mene da je volim. Seksi, ženstvena  Venera hoda ispred mene a ja ne mogu skinuti oči sa nje. Vidim da je gledaju i drugi. Neka. Okreće se i osmjehne mi se. Zavodljivo. Slatko. Ta vražica mala, može me imati kada god poželi.  Sa tom svojom slatkom malom guzom kada mrdne amo tamo  može što god poželi. Dolazim do nje, primam je za ruku, podignem je i unesem u more. Znam da su nas svi gledali.  Sori žene, ali ja pripadam samo njoj. Sori muškarci, ali ona pripada samo meni. Ta seksi mala džepna Venera bila je prava boginja na plaži. I nemam riječi kojima bih opisao taj ponos što sam baš ja njen.

Što ta žena može da mi napravi ne može nitko. I što da vam drugo kažem osim da sam sretan, zaljubljen i lud do neba za njom. Za mojom  seksi, zavodljivom sirenom.

Lovro


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape