Ne. Nemoj da si se usudio da kažeš kako znaš ko sam. Nemoj. Nemoj da lažeš ljude, i naposlijetku, nemoj da lažeš samoga sebe. Ne, ti me ne poznaješ. Uopšte. Ni moju najmanju sitnicu. Ti me nisi poznavao ni onda kada sam ti bila najbliže, kako bi to mogao sada, kada odavno ja sam negdje daleko?

no em

Ti uopšte ne znaš ko sam. Ne znaš baš ništa o meni. Džaba ti godine, džaba ti sve što jesi i nisi, kad to ne umiješ. Nikada i nisi, sjećaš li se? Znala sam stajati pred tobom, i ti me ne bi vidio. Ne bi znao gdje treba da gledaš. Kada ti kažem kako me nešto u meni boli, kako se raspadam i propadam, gledao bi me blijedo kao da ti govorim o nečemu što prvi put čuješ, ne znaš i ne poznaješ. Sjećaš li se? Znao si samo kako izgledam. Kakve su mi boje oči i kosa, koji broj obuće nosim, veličinu odjeće. Misliš da je to dovoljno znati kako bi mogao reći kako nekoga znaš? Ne dušo, nije. Ni izbliza. Znaš li ti koliko je samo ljudi koji sve to znaju o meni? Na stotine. Kad nekoga jednom pogledaš možeš sve to da zaključiš. Ako progovoriš koju sa tom osobom, možeš da zaključiš i koju muziku sluša. Kakve filmove voli, koju školu je završio i čime se bavi. No, pitam te, znaš li šta se krije unutra?

Znaš li ti, koji kažeš da me poznaješ, znaš li stvarno ko sam? Znaš li moje strahove i unutrašnje borbe? Poznaješ li moje granice i želje? Čuješ li težinu misli i jačinu ljubavi? Osjećaš li moju bol i sreću?

Da, možda znaš kako mi miriše koža, no znaš li koliko ta ista kože peče i šta joj prija? Znaš dodir mojih usana, ali ne znaš kako nateknu kad plačem, i kad se ugrizem da bih preživjela. Možda znaš kako mi izgledaju grudi, no jesi li znao koliko je nježno srce pod njima? Ne znaš, mili. Nikada nećeš ni saznati.

Ti nikada nećeš shvatiti koliko sam ti daleka postala. Koliko sam samostalna i dosljedna, koliko bahata i lakomislena sa životom. Koliko dovoljna sama sebi. Vidiš li koliko si sam malen? Nebitan sebi? Nedovoljan? Govori li ti to šta o meni? Ne, meni ne treba više. Ja sam se takvom napravila. Da budem divlja i daleka, da budem dovoljna sama sebi jer nema takvog muškarca koji bi me shvatio. Drska sam, naučena da drugačije ne mogu opstati. Ti si mi pomogao da naučim. Sjećaš se?

Poslije tebe, naučila sam da ne volim. Naučila sam da ne vjerujem, da se ne predajem ljubavi, i da nikada, nikada ne dajem srce. Shvatila sam da se dobrota ne isplati, da se ljubav kupuje, i da snovi su samo to, snovi. Zato se dobro preispitaj prije nego opet nekad, negdje, nekome kažeš da me poznaješ. Ne poznaješ me mili. Poznaješ, možda, samo budalu koja sam bila, a to nisam više. Nikada više.

led

Život nije knjiga, sjećaš se? Sjeti se tih riječi kad idući put daš sebi za pravo da me spomeneš. Sjeti se toga kada u tvojoj blizini neko me spomene ili kaže nešto o meni. Dobro se sjeti. Naročito sada, dok ponavljaš loše stvari koje sam ti ja nekada davno ispravila. No lošega nikada ne možeš popraviti, zar ne? Kad tad, vrati se na svoje. Zato bolje mene preskoči. Nemoj. Znaš kakva sam bila, no ne i kakva sam sad. Ne znaš kako bih mogla odreagovati… Nisi ni svjestan koliko te, ovakva, bez emocija, mogu povrijediti… Ne znaš da osveta čeka da dođe po svoje…

Amazonka

 

Komentari