Hoćeš da ti ispričam jednu priču? Priča je o ljudskoj snalažljivosti i gluposti, o ekonomiji, vrijednostima, o tome kako funkcioniše ekonomski odnosno bankarski sistem. Neću te tjerati da donosiš odluku, samo ću da uprostim, a ti ćeš sam da odlučiš. Već počinjem, bez da sam dobila odgovor.

Bilo je jako lijepo vrijeme napolju, sunce je tek počelo da baca svoje zrake, pomalo sviježe, ali taman da sa svakim udisajem osjetim život.  Ali uprkos tome nisam mogla da nagovorim svoje prijatelje da izađu van. Svi su bili zaokupljeni naizgled bitnim stvarima, ali pošto sam uporna, a početak ljeta čaroban ipak sam uspjela. Moja ekipa je jako voljela paraglajding, pa smo se odlučili tako provesti dan. Tanja, Tarik i ja. Ostali su ipak odlučili dan provesti na drugi način. No, to nam nije mnogo smetalo da pokupimo stvari i krenemo put obližnje planine. A i lagana šetnja nam je prijala. Nekoć smo znali satima da šetamo. Sad je šetnja postala kao luksuz. I bili smo na vrhu, pogled je bio magičan. Plavetnilo mora i neba su se u daljini spajali u jedno, dva prostranstva koja pokazuju moć i ljepotu prirode. Vjetar je pomalo puhao i Tarik je napominjao da bi to moglo biti loše i da odgodimo letenje, da se prosto spustimo na plažu, pokupimo stvari, a apsint možemo piti usput. Ali, mi, cure smo bile neustrašive. Prvo cuga, pa onda letenje. I tako je i bilo. Ali nažalost, vjetar je bio prejak i nismo mogli da upravljamo paraglajderom. Odnio nas je daleko, bacio u more. Osvjestila sam se, iskašljala vodu i preplašeno tražila prijatelje. Na sreću, oboje su bili tu. Pokušala sam ih osvjestiti pritiskon na grudni koš i uspjela sam. Svo troje smo bili živi i ubrzo shvatili da se nalazimo na pustom ostrvu daleko od civilizacije. Dadosmo mu ime Otok apsinta. Sve što smo imali je Tanjin polomljen paraglajder i zamislite štedljivica je sa sobom imala novčanik i u njemu 200 KM. Tarik i ja smo bili skloni troškovima i teško smo zadržavali novac. Znači, to je bila naša ekonomija, imali smo u nekretninama pokvareni paraglajder u vrijednosti od 200 KM. Sa Tanjinih 200 naša nacionalna imovina iznosila je 400 KM.

dollar-544956_1920

Ubrzo smo shvatili da se nećemo lako izvući odavde i da trebamo raditi. Tarik možda nije bio štediša, ali baš zato što je znao da stvori novac. I ubrzo se dosjetio i sav ushićen rekao nam da je otvorio banku, dodajući Tanji da ako uloži novac kod njega dat će joj 5 % kamate. I ona je naravno pristala. Uložila je novac, a on u svoju bilježnicu upisao „dugovanja – potraživanja“. Ni ja nisam trošila uzaludno godine na učenje finacija, pa sam šetajući plažom shvatila kako da dođem i do paraglajdera i do novca. Predlažem Tanji da mi pozajmi svoj novac uz 7 % kamate. Ona sva srećna misleći da joj se posrećilo trči do Tarika i podiže svoj novac, u zamjenu dobija papir na kojem sam napisala „obveznica od 200 KM sa 7% kamate“. Novac, naravno, polažem u Tarikovu banku. Ako mislite da sam onda otišla po kokosov orah ili loviti ribu, mada bi bilo logično, varate se. U međuvremenu sam shvatila jednu odličnu financijsku shemu. Prilazim Tanji govoreći joj da sam shvatila odličan način kako može zaraditi dodatnih 1 % od kamata. Sve što treba napraviti je otići i pozajmiti novac od Tarika uz 6 % kamate, a od mene će dobiti obeznicu uz 7 %. Jednostavno!!! I dalje misli da je sretnica. Trči do Tarika po novac koji dobija na temelju jamstva moje prve obveznice, predaje ga meni, a ja za uzvrat pišem još jednu obeznicu. Sada Tanja ima 800 KM u mojim obveznicama, jedna je u banci, a druga kod nje. Ja imam 800 KM u banci. I tu ne stajem, ubrzo pišem i treću. I tako dok ne potrgam sve papire iz svoje bilježnice. Naveče je situacija izgledala ovako: Tanja je imala protuvrijednost od 10 000 KM u mojim obveznicama, a ja 10 000 KM položenih u banku. I shvatam da je sad pravi čas da odkupim paraglajder. I to joj i predlažem. Dajem joj 400 KM za njega, ali ne, ona je pametna, jer samo je jedan paraglajder. Traži 2000. Ma koga briga, može! Odlazim kod Tarika i govorim mu da prebaci s mog računa na njen 2000 KM i odnosim paraglajder.

Ako ovo čita jedan ekonomista reći će da naša imovina u nekretninama teži 2000 KM i 20 000 u obliku obveznica i pologa. Koliko se samo povećala naša nacionalna imovina u jednom danu.

Osoba manje upoznata sa ekonomijom reći će da smo mi troje kretena koji se igraju s biljžnicom umjesto da prikupljaju hranu i ogrijev za noć.

Ko je upravu? Vi odlučite. Ali prosto tako funkcionišemo.

U par rečenica… Neko (Centralna banka, obično) određuje koliko više novca banka može da posudi nego što ima na svom računu. Dakle, pozajmljuje novac koji nema, a naplaćuje i tu sumu koju je dala na pozajmicu i kamatu. Ne živi od kamate, već od „pravljenja novca“. I to je sva (be)smisao ekonomskog sistema.

Ramiza Tibo

[email protected]

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Komentari