Sva njihova sjećanja…

Šta želite od mene?! Vi ste samo duhovi prošlosti!! Zašto ste došli?

Ona je Laura. Ima 15 godina. Tek je upisala gimnaziju i zaljubljena je u muškarca od 22 godine. Nije dječak. Bar ne naspram nje. Zaljubljen je i on u nju, ali oni ne mogu biti skupa jer on nije stalno u njenom gradu. Kada dođe, viđaju se. Oboje znaju da to nije prava veza. Ali su bitni jedno drugome. I stalno se čuju. U njegovom životu postoji mnogo stvari  o kojima joj ne priča, ali dobro. Nije to tako strašno. Ponekad joj i slaže. Za njeno dobro. S vremenom je naučila pustiti ga da je pozove prvi. Ipak, to neznanje i čekanje su je boljeli.

Odakle vam pravo da mi se javljate? Odakle vam pravo da mi remetite teško stečeni mir? Svaki od vas je bio bitan. Svakog od vas nosim u sebi, duboko pokopanog. Svakog sam oplakala. Za svakog je “Silenzio” već odsviran, davno. Šta ste mislili da ćete pronaći kad ste se odlučili vratiti? 

Ona je Laura, ima 17 godina. Ima momka. Sad stvarno ima momka i mislila je da ga voli. Stariji je od nje samo godinu. Skupa su već pola godine. Spavala je s njim. Željela je to… Ali, ona ne bi ostala s njim više. Upoznala je i nekoga novog. Ima ime najljepšeg divljeg cvijeta. Onaj muškarac se idalje ponekad javi. Ali nikada više nije htjela da ga vidi. Bitan je on nekako idalje, ali neće ona to u svom životu, ne želi nekoga ko stalno odlazi i dolazi. A ovog sadašnjeg ne zna kako da ostavi. Povrijedit će ga.

Mislite li da ćete pronaći istu mene? Nisam ista. Svaki od vas me promijenio. Svaki nadodao nešto svoje. Svaki od vas je bio značajan. Tri muškarca koja sam voljela. Svakoga na različit način. Tri muškarca koja su se opet pojavila jedan za drugim u tako kratkom periodu. Nisam mislila na vas. Nisam vas prizvala. Šta želite sada od mene? 

Ona je Laura. Ima 20 godina. Ona ne želi nikada više voljeti. Smiješno vam je? Mislite da će je proći? Vjerovatno hoće, ali niko ne zna kad. Posljednjih 365 dana ona samo postoji. Njeno tijelo se kreće, udiše vazduh. Usne se krive u nešto što ne znam da li se može nazvati osmijehom. Sjaja u očima nema. Duše nema. Negdje je dole, u crnoj rupi. Ne voli nikoga. Ni sebe, ni roditelje, ni prijatelje. Možda još samo voli onog s imenom cvijeta. Dvije godine joj je crpio radost, snagu i ljubav pa joj je na kraju oduzeo sve. Za kraj joj je iščupao srce i razbio ga je u hiljadu komadića. Ko zna da li će ih ona ikada uspjeti sve skupiti. A nije mu nikada ni bila djevojka, bar ne zvanično. U njeno ime je odlučio da to ne može biti, iako ju je volio. Iz samo njemu poznatih razloga. Zato mu jeste bila sve ostalo što se može zamisliti. Pitate se zašto je to dupustila? Pa voljela ga je. Više nego bilo koga na ovom svijetu. Više nego sebe.

Nijedan neće da budemo opet skupa. Znam. Neću ni ja. Želite možda vidjeti jesam li vas preživjela? Jesam. Preživim svakoga i sve. Jesam li sretna? Jesam. Je li volim? Volim. Neću vam reći koga. Neću vam pričati o tome da me jeste povrijedili. Sigurno sam i ja vas nekad. Znam.  Znate i vi da jeste mene. Vjerovatno ste i sebe. Ali neću biti zla. 

Ona je Laura. Ima 25 godina. Smije se. Voli. Ne postoji bitan muškarac u njenom životu. Pitate se koga voli? Sebe. Cijeli svijet. I nije zaljubljena. Neće ni biti. Bila je zaljubljena više puta. Da, dva puta si je dopustila i da voli. Ne zna da li će i kada opet. Onog prvog pravog je umalo zavoljela, nedavno. Da, u jednom momentu mu se i vratila. Željela je i ostati sa njim, ali, zakon jačega. Ne mogu biti zajedno iz socijalno – religijskih razlika, iako to njemu ne smeta, a ni njoj. Ali smetat će drugima. Pa je i on odlučio je u njeno ime. Ali neka je. Neka ide, neka nađe neku sličnu sebi. I jeste. Danas se njegov osmijeh reflektuje na burmi.

Neću vam reći jesam li i koliko mislila na vas. Niti jesam li patila. A bogovi znaju da jesam, kao što ste i vi. Ali sami ste krivi. Ili je kriva sudbina. Sami ste odlučili otići. Sami ste to sebi napravili. Nemojte mi pričati o kajanju. Nemojte mi pričati o tome da tada niste mogli. Jeste, ali niste imali hrabrosti boriti se. Ako ste onda bili kukavice, mislite da ste sada muškarci jer ste se pojavili opet? Niste. Meni ste idalje kukavice. Takvi mi ne trebaju u životu. Idite, budite sretni, ali daleko od mene, molim vas. 

Ona je Laura. Ima 28 godina. Svaki od ovih muškaraca ima najljepša sjećanja na nju, kako danas kažu. Svakome od njih je bila prijateljica. Dvojici od njih ljubavnica. Jednom djevojka. Svaki od njih ju je volio na svoj način. I ona je njih, svakog na poseban način. Za svakim je plakala. Svaki od njih je plakao zbog nje. Svaki misli da je pametna, zabavna, prelijepa. Svaki ima sjećanje na nju. Svaki se kaje jer je to samo sjećanje.

Večeras ću podići čašu i kao krv crvenim vinom nazdraviti u vaše ime i za vašu sreću, jer ja svoju već imam.

Laura

 


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape