Moje su šetnje lagane. U njima nema mnogo razmišljanja. Izađem iz tog malog, zagušljivog stana i udišem život. I slobodu. I svijet koji je ogroman, samo ga mi percipiramo malim. Odšetam do Gradne, pogled uprem u te male divlje patke i zaboravim na svijet. Iznad mene prostrano nebo, oko mene mir i tišina Samoborske šetinice. Ne želim više od toga. Ne trebam više.

Amalka Štuka

Komentari

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom :)