Lažete li vi ? Lažemi li sebi ? Lažemo li drugima. Zašto lažemo ? Skrivamo li se iza laži ? Laži, laži, laži, laži…. Te ružne velike i one divne male.

Tako je. Imamo velike jako velike ružne laži. Njima sakrivamo sve ono što jesmo. Kad jednom počneš živjeti u laži, živiš laž. I teško, jako teško se iz takvih laži iskobeljati van.

Ili ono kad lažeš pa se onda sam sebi posereš u usta (da oprostite). Ako si nešto rekao pa porekao, zar to ne znači da nisi ili jesi lagao? Za mene je to laž. Kad se s tim rečenim želiš napraviti veliki pa na kraju ispadneš jako mali. Za mene je to jako velika laž, jer zapravo takve laži govore o tome kakva si osoba. Pa kad ulovim takve osobe u jednoj, pa u drugoj, pa u trećoj takvoj laži, počinjem mijenjati mišljenje o njima. Doduše, nekad te okolnosti natjeraju da porekneš ono što si rekao, jer to je život. Ali ne može ti to biti način života. Kad ti takve laži postanu način života, ti opet živiš laž.

Kad lažemo sami sebi?

Kad nismo sigurni u ono što hoćemo, želimo, volimo, tada lažemo sami sebi. Ja znam šta hoću danas, sutra već to neću. Pa preksutra opet hoću. Svaki si dan lažem jer nisam sigurna u ono što hoću. To nisu ružne laži, tim se lažima služimo da opravdamo sami sebe. I lažemo samo sebi, ne i drugima. Znači li to da živimo laž ? Ne, ne smatram da živim laž. Smatram da sam jako nesigurna u sebe i zato se premišljam. Nemam snage reći nekim stvarima, osobama  – dosta je. Stalno sebi lažem kako će se to promijeniti, pa se eto lažem i lažem. Neki su jaki, sigurni u sebe i rade rezove u životu. Mislim da oni nemaju potrebe za lažima takve vrste. Ali to opet ne znači da oni možda ne lažu drugima da opravdaju svoje postupke.

Kako god, mogu lagati sebe ali ne i druge, bar ne velike i ružne stvari, da opravdam svoj način života ili svoje postupke. Smatram da je to jako ružno i ponižavajuće prema drugima.

Postoje i one, male divne laži. Kad želiš nekoga nečime iznenaditi, a on/ona to sluti. Naravno da ne želiš da zna. Pa ćeš se poslužiti malom laži, da ne pokvariš iznenađenje. Voliš onaj sjaj u očima kad nekoga iznenadiš. Naravno da nećeš tada reći istinu. Smatram da te male laži nikome ne štete. Nisu opasne po nikoga.

Kad djeca lažu? Iz kojeg razloga?

Boje li se reći istinu da ne budu povrijeđeni još više? Boje li se reakcije roditelja pa lažu da se zaštite? Zašto lažu prijateljima? Žele li u očima prijatelja ispasti veliki, bolji pa iskrive istinu ili bezočno lažu? Žele!! Još kao dijete sam se susrela s takvim ponašanjem pojedinaca, i mogu samo reći da u mojim očima nisu bili ni veliki ni bolji od mene. Naprotiv, već tada sam smatrala da je to ružno i loše. Sad kad je moje dijete veliko, učim je da je svaka istina bolja od laži. Jer svaka istina kad tad ispliva na površinu. Svaka laž se otkrije. Nekad prođu godine, ali se ipak otkrije.

Zato, nemojmo se sakrivati iza laži. Kad nekom lažete jer želite sakriti ono pravo stanje stvari, jednom kad sazna istinu, ne samo da ćete ga/ju povrijediti, već i izgubiti.

Dopuštene su nam one male, sitne divne laži. Ja ih volim jer znam da ću njima usrećiti onog koga volim.

Kristina Jelenčić

Komentari