Zaboravu, pruži ruku

Zaboravu, pruži ruku. Pozdravimo se. Rastavimo ove dve duše što plutaju u međuvremenu. K’o proleće i leto, što se od godine do godine jedno o drugo očešu i prođu. K’o kiša i duga, kad jedno drugo smene. Puštam te, ali pusti i ti mene.

Znam da najradije moju ruku pustio ne bi. Znaš dobro da i moja čezne da se u tvojoj greje, pa makar dok je ovog osećaja i večnosti. Ali dok god se one jedna u drugoj prepliću, za mene sve stoji u ovoj tački beskonačnosti.

Vreme je izgubilo razlog postojanja. Pretvoreno je u jezero neuzvraćenog nedostajanja. Ti, zaboravu, postao si razlog njegovog bivstvovanja.

Vratimo mu svrhu, da teče i da leči. Stvoreno je da bude reka što spira sećanja i nova pravi . Ova želja u meni i dalje za tobom ječi, zarobljen si u mojim mislima i u mojoj glavi. Sama, zaboravu, bez tebe neću moći dalje. Daj mi snagu da se otrgnem, da počnem da priželjkujem druge zagrljaje.

Zaboravu, pruži ruku…


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape