Od kupljenih diploma do praznih mozgova!

Možda će biti smiješna ova moja današnja tema, smiješna iz razloga jer je očita, ali eto, ne mogu držati jezik za zubima, pa se moram i na ovo osvrnuti i vrisnuti. Ti famozni doktori, učitelji, inženjeri, direktori, advokati, šta oni rade? Koliko dobro obavljaju svoju profesiju? Ovo se pitam baš iz razloga što znam kako većina njih dolazi do svojih diploma, tj. kupuju ih.

Jest ovo sramota, jest čudno, ali nije ništa što nije očigledno, i za šta se ne zna.. Svakim danom toliko zaboravljenih maramica u ljudskom organizmu, toliko nezavršenih šavova, toliko propalih slučajeva, toliko nevino optuženih, ma joj, povratit’ ću!!!

Sve nekakvi tatini sinovi, tatine princeze, sve uspješno, sve bi kupilo diplomu, pa stavit onu kapu na glavu, hvalit se, i onda mi solit’ pamet. Ma daj, šuti više molim te. Začepi ta korumpirana usta, idi tamo u onaj ćošak, pojedi tu svoju diplomu, i ne opterećuj me tim praznim pričama…

Najgore je kad se pred pametnim pametnjakovići prave, najgore je kad prosipaju, lupaju nekakvu filozofiju koja smisla nema, a šta? Ništa… Nek’ tvoj index pršti od desetki, od pohvala, od svega, nek ti daješ svoje tijelo za usranu šesticu, neka tebi svega toga, a neka meni mog znanja, neka meni mog truda.

Znaš, ja se ne stidim mojih podočnjaka, mog vremena, mojih živaca, mojih neprospavanih noći, mojih knjiga, sebe same, jer nemam za šta.. Ono što sam naučila, to ću pamtiti, to ću primjenjivati, i time ću se dičiti. Ne potcjenjujem ničije znanje, jer ja sam zlatna sredina, nisam savršenstvo, jedino je On savršen, ali znam da sve što sam stekla od tog znanja, trebat će mi.. Znam da sutra neću postati predsjednica države, ali znam da ću biti uspješna poslovna žena. Znam onu parolu: “Na pošteno nemoš’ ništa”, znam ja to. Ali, isto tako znam da se u vas koji diplome vaše kupiste upire prstom, znam da ste dobri sponzori, znam da ste ‘ugledni’, znam da imate para, ali za sve to se mijenjala ne bih…

Meni moje dosta.. Znam da je sve ovo nepromjenjivo, znam da sam i možda čudak koji diže glas zbog svega ovoga, ali džaba, šutjet’ ne mogu, jer me ovo jede iznutra, jer mi ovo ide na živce.. Tako mi se gadi sve ovo, tako mi je sve ovo Fuj! Hej ljudi, nekom vaše znanje treba, neko čeka u redu da bi ovjerio knjižicu, neko bi ‘izgonjao’ malo crkavice (penzije), neko bi sklopio brak, neko bi se razveo, neko čeka u operacijskoj sali i misli se hoće li umrijet ili neće, neko bi parcelirao zemljište, neko bi svašta, ali sa vašim korumpiranim diplomama narod ne može ništa, ustvari može samo crknut dok vi nešto napravite.

Dajte ljudi, više vas je vala dosta, bar meni, puna mi je ‘kapa’ vašeg ‘znanja’ koje meni može u dlan stat’.. Eto, bar me poštedite prosipanja praznih priča, jer su uistinu dosadne i providne, eto, bar toliko. A ja nastavljam živjet’ drugačije, tako volim, i tako mi ćejf. Ćao, zdravo, doviđenja, do narednog čitanja!

Lejla Salčin


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape