Osmeh na lice…

S godinama učimo da sakrivamo osećanja, da prikrivamo, ili da smanjimo dozu pokazivanja istih, da ponekad, ako je i to potrebno, ih ugušimo. Oko sebe gradimo zidove i prepreke. Možda i nesvesno postajemo osobe koje su povučene, oprezne, preozbiljne.
Najlakše je napraviti odbrambeni mehanizam u vidu namrgođene i nezainteresovane osobe. To nekad nema veze ni s godinama. Najbolji primer su mlade devojke koje sve više skrivaju svoje osmehe, ističu grub stav, prividnu nezainteresovanost i ozbiljnost. Žele da liče na tipične francuskinje, koje se samo mrgode, izvijaju, krive glave na jednu, pa na drugu stranu, ispuštaju uzdahe dosade i gledaju ispod obrva, a ne tako retko i nameštaju usne, ne bi li im izgledale punije i privlačnije.

Nisam baš najsigurnija da je to nekome privlačno, ali sada je to u trendu..

Kada ste se poslednji put osmehnuli? Kada je nekome vaš osmeh ulepšao sat, dan, nedelju, mesec ili možda godinu?
Ja sam uverena da osmeh ima veliku moć. Da je osmeh zarazan, prelazan, zadivljujući, omamljujući i najlepši deo na svakom licu. Odbijam da prihvatim da nije tako. Sigurna sam da znate za ono nepisano pravilo da kada jedna osoba zevne, ako je pogledaš u tom trenutku, tako ćeš i ti za njom. Baš tako je i sa osmehom. Zar ne?

Jeste li nekad uvideli razliku među osmesima?

Ni jedan nije isti, baš kao ni otisak prsta. Ima stidljivih, zavodljivih, izveštačenih, onih iz pristojnosti, neiskrenih, iskrenih, smešnih, neobičnih, širokih, sakrivenih, iskrivljenih, pravilnih, nepravilnih, sa belim zubima i onim manje belim, s ravnim i onim manje ravnim, sa zubima koji su razmaknuti, s malim zubima, onih posle kojih se pojavljuju rupice na obrazima … najjednostavnije je reći, ima beskonačno vrsta.
Neko ima osmeh, gde su zubi skroz sakriveni. Ljubomorno ih čuva od drugih pogleda. Nekada su čak i zaklonjeni rukom. Neverovatno, ali neki ljudi i to rade. Uglavnom su to nesigurne osobe ili osobe koje smatraju da njihov osmeh nije dovoljno dobar ili čak da je ružan. Zbog nekog većeg razmaka među zubima, malih zuba, iskrivljenih ili tome slično oni uskraćuju drugima lepotu svog osmeha.
Nisu svesni da se možda baš ta za njih “mana” i nesavršenost može pretvoriti u razlog nečijih besanih noći. Nisu svesni, da je možda baš taj osmeh ono što ih ulepšava. Nisu svesni koliko baš on može da ih učini večnim u nečijim očima. Kakva zabluda! Kada bi samo znali da osmeh ne može da bude ružan. Može da bude drugačiji, jedinstven i neobičan, ali nikako ružan. Naravno, podrazumeva se da je većina zuba na broju 😀

Neko ima stidljiviji osmeh, gde samo dozvoli da zubi provire iza usana. Takvi ljudi kao da s tim stavljaju do znanja da ostatak osmeha čuvaju za neku drugu priliku. Za njih osmeh je njihova misterija. Samo daju nagoveštaj, onoga što možda u naletu sreće nekada pokažu. Vrlo često ovi stidljivi osmesi se čuvaju za zavođenje. A kada se uhvate ruku pod ruku s pogledom ispod obrva, ništa im ne može stati na put.

Pojedini imaju osmeh iz pristojnosti. Brzo se osmehnu i još brže se usne pretvore u ravnu liniju. Ali zašto da ne. I to je u redu. Tako stavljamo do znanja da smo barem za nešto zahvalni, tako barem pokažemo toj osobi da ima ljudi koji i dalje iskazuju zahvalnost. Barem na ovaj način.

Ima i onih, nazovimo veštačkih osmeha. Ti ljudi se smeju kao za pregled kod zubara. Zamislite osobu nasmejanu, kod koje su zubi pokazani i previše. I nikako, ali nikako kod ovakvih osmeha desni ne smeju da se vide. To je preterivanje i nije ukusno. Bar tako oni misle..zubi se obavezno dodiruju i formiraju savrsen osmeh, lice deluje pomalo zaleđeno, a osmeh kao da je nalepljen na njega. Takvi osmesi me često podsete na čuvenog mačora na drvetu iz “Alise u zemlji čuda”, a Vas?

Ne smem preskočiti ni onaj najintimniji – osmeh između poljupca, kada ste još uvek jedno drugom na milimetar udaljenosti i gledate se prodorno i spontano jedno drugom uputite osmeh. Kada vam je dah spojen u jedno i kada je tako prirodno da razvijete stidljivi osmeh, posle koga se nastavlja poljubac. Bar po meni, najbitniji začin poljupca jeste taj osmeh između njega. Je l’ se slažete?

Ima i onih osmeha za koje se iz prvog pogleda vidi da su iskreni. Oni ne prave savršenu izvijenu liniju. Ljudi koji ih prave ne paze na razmak između usana. Oni su široki, beskonačni, savršeni u toj svojoj nesavršenosti. To su ti zarazni osmesi. Posle njih je prosto prirodno najmejati se od srca. Posle njih se sva stidljivost i rezervisanost osobe izgube. To su oni osmesi koji toliko prolepšaju osobu da uvek želite da je vidite tako nasmejanu i srećnu.

To su oni osmesi koji zrače pozitivnom energijom. Imate li takve ljude u Vašoj blizini? Ako nemate, pronađite ih ili postanite oni!

Dragana Tišma


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape