Mindfuck

Dolazim s posla… njegov auto je kod mene. Pokupim njega i pse i vozim ga na posao. Njegova vešmašina ne radi te me moli da mu kod sebe operem veš. Ostavljam ga na poslu te dolazim u njegov stan i skupljam gaće, čarape, majice… psi me čekaju u autu. Žurim jer je vruće.

Dolazim kući i stavljam veš “s vrata” u vešmašinu jer mu je hitno. Čekam da mašina opere. Vješam veš. Odlazim sa psima van. Zovem mamu i molim da stavi veš u sušilicu jer se neće posušiti. Mama pali sušilicu bez obzira na vrućinu. Javljam mu da idem autom do grada na cugu i da javi kad je gotov s poslom da dođem po njega i da idemo po veš. Kaže ok.

Kasnije tijekom večeri dolazi poruka da li on može doma ili ga još trebam?
Zbunjena sam… pomalo uzrujana… priznajem.

Pišem: “Veš nek se sam tegli.”

Možda sam bahata… al’ nakon prometne što manje opterećujem kičmu.

On me zove i kaže: “A dijelovi za auto su se sami nabavili.”

Njegov frend mi je popravio auto. Platila sam traženu cijenu. Zahvalna sam. Čovjek je zakon.
Opet sam zbunjena… a nisam “plavuša”.

Poklapa.

Ništa ne razumijem.

Dolazi poruka: “Doma spi ovak i onak ujutro delaš kak i ja, a ja kad završim sutra bum si došao po stvari.”

Mindfuck teški. Svi pogledi uprti u mene.

Pitaju me je l’ sam ok?
Nisam… ne mogu lagati.
Plaćam Cedevitu i odlazim doma. Već sam mogla spavati… radim u jutro.

Gade mi se muškarci.

Amalka Štuka


Amalka Štuka

Bokić
Moje ime je Amalka i dolazim iz jednog simpatičnog gradića Samobora.
Svoje slobodno vrijeme provodim sa svojim psima i u prirodi te s dragim ljudima.
Amaterski se bavim fotografijom te sam član fotokluba “Oko Samobora”. Volontirala sam u udruzi “Maša” gdje sam ujedno bila tajnica i Udruzi gluhih u Samoboru.
Za portal “Amazonke” pišem od samog početka na nagovor naše “velike šefice” Marije. Putem portala upoznala sam mnoge fenomenalne ljude i čast mi je raditi s njima. Moram priznat da me pisanje za portal promijenilo na bolje. Ovo je ipak neki drugi svijet i bijeg od svakodnevnice…moje/naše malo utočište.
Po prirodi sam vesela i brbljava i sa mnom nikada nije dosadno iako se to po mojim tužnim pjesmama nebi reklo.
Volim životinje, prirodu i izlaske i obožavam fotografirati. Od hrane najviše volim palačinke sa nutellom i pohani sir, a uskoro će me biti lakše preskočit nego zaobić

Comments

komentari

Protected by Copyscape