Pepeljuga…

Rano je jutro. Već polako sviće. Vrijeme je za posljednju turu, posljednji ples u prepunom klubu. Oznojena tijela se kreću u ritmu. Dim cigareta se miješa sa znojem i parfemima. Zrak nabijen seksom i požudom, svi vrebaju priliku. Niko ne želi da ide kući sam, među četiri zida. U hladnu postelju.

Cigarete, alkohol, žene, samoća, požuda. Savršena kombinacija. Sitni sati, krupne greške. Loše odluke.

Bila je s prijateljicama, plesala i smijala se. Plijenila pažnju svih muškaraca, glatko odbijajući svakog koji bi joj prišao. S kakvom je to samo lakoćom radila, elegantno. S osmijehom. Savršena u okružju nesavršenstva.

Gledao sam je dok je uvijala to svoje vitko tijelo, zabacujući glavu, dižući ruke. Pogledi su nam se sreli, osmijeh je bljesnuo. Digao sam čašu, nazdravivši joj. Njenoj mladosti, njenoj ljepoti, njenom plesu, njenom savršenom osmijehu, njenom zvonkom smijehu koji sam zamišljao u glavi, pošto ga nisam mogao čuti od glasne muzike. Jedva da sam čuo sopstvene misli.

Zastala je i podigla koktel krijući osmijeh koji zatitra na uglu usana. Kratko savjetovanje s prijateljicama. Kikotanje. Bože, žene. Ko ih ne bi volio takve? Jednostavne, a ipak složene. Predvidljive u svojoj nepredvidljivosti.

Odvojio sam se od društva za šankom i prišao.

Opila me je čim sam joj prišao. Mirisom svog znoja koji je blistao po njenim golim ramena, pomiješan sa slatkastim parfemom. Jedna kap je kliznula niz vrat, nestajući između nevelikih dojki, čije su bradavice izazovno stršale kroz tanku tkaninu. Poželio sam polizati tu kap. Udahnuti njen miris sa vrata. Popiti njene sokove. Vidjeti je kako se povija ispod mene. Čuti njeno stenjanje. Osjetiti vreli dah na uhu.

„Posmatram kako odbijaš one silne jadnike koji ti prilaze. Kao princeza iz bajke koja odbija svoje prosce dok čeka šarmantnog princa na bijelom konju. Nada se njegovom dolasku.“ Bože, zaista sam trebao poraditi na svojim rečenicama. Šta je falilo običnom: „Zdravo, mogu li te častiti pićem?“

Nasmijala se. Barem sam je nasmijao. „A ti si taj princ kojeg čekam, pretpostavljam?“

„Ne, ja sam samo jadni vitez lutalica koji može samo sanjati iz prikrajka o zabranjenoj princezi. Klasična bajka o zabranjenoj ljubavi.“

Zvonki smijeh. Bio je zvonkiji nego što sam ga zamišljao. Smijeh hiljadu zvončića.

„Drago mi je, viteže lutalice. Ja sam Pepeljuga.“

„Pepeljuga? Nije li magija već odavno trebala proći? Do ponoći, a onda se ponovo pretvaraš u tužnu djevojčicu željnu promjene u svom životu? Konji se pretvore u miševe, kočija u bundevu?“

„Ja sam moderna Pepeljuga. Magija je tek počela u ponoć i traje do zore.“

„Onda bi svakako trebala požuriti. Jer zora samo što nije. A onda, avaj. Tvoja tajna će biti otkrivena.“

Zvončići su ponovo zazvonili. „Blesav si.“

„Savršena si.“

Drugarice je pozvaše, šaputanje. Okret prema meni.

„Moram ići. Kočija me čeka.“

Slegnuo sam ramenima. „Priča mog života.“

Otišla je kikoćući se s prijateljicama, a ja se vratih za šank povijenog repa među nogama kao džukela. Nisam se više želio zadržavati tu. Nije bilo smisla. Pozdravio sam se i krenuo.

Stajala je ispred kluba. Okrenuta leđima. Griva smeđe kose je pozivala na prolaženje prstima, na udisanje njenog mirisa, na blago čupanje. Na žestoko jebanje.

„Šta je bilo? Kočija se pretvorila u bundevu prije zore? Svita te napustila?“

Trznula se i pogledala me.

„Srećom, moja stara raga je tu odmah iza ćoška. Stara, ali pouzdana. I otporna na magiju, a gle čuda. Može podnijeti oboje na svojim leđima.“

Stajali smo i gledali se. Grickala je krvavo crvenu donju usnu. Šminka joj je bila blago razmazana oko očiju boje tirkiza. Htio sam je poljubiti tu na licu mjesta, privući sebi. Uvaliti joj jezik. Okusiti njen jezik. Kurac mi je stajao bolno napet. Donji dio trbuha je treperio kao da sam se spremao izgubiti nevinost.

Disala je duboko. Ispod kaputića grudi su se pomjerale u skladnom ritmu. Već sam se vidio kako skidam taj kaput sa nje i sve ostalo, nestrpljivo kao dijete kad otpakuje poklon u novogodišnje jutro, kada se probudi i nađe ga ispod jelke.

„Idemo“, rekla je naposlijetku.

Krenuli smo prema autu. Ponudio sam joj ruku, bilo je klizavo. Podvukla je ruku ispod moje i uhvatila me za mišicu. Lebdio sam. Krv je strujala divljački, bubnjala u ušima.

Ušli smo u auto. Rekla je da vozim brže. Voljela je brzinu. Prozujali smo kroz pusti grad. Nisam mario za semafore previše. Adrenalin nas je nosio oboje. Zrak u autu je bio nabijen seksom. Otišli smo kod nje.

Pozvala me je na piće kada smo došli ispred zgrade, a onda smo ušli u lift. Prišao sam joj. Mirisala je na znoj, parfem, cigarete, skupe koktele i seks. Čisti, nepatvoreni seks. Bio sam na centimetar od njenog vrata. Duboko sam udahnuo. Uvlačio njene mirise. Udisao je kao zvijer. Zadrhtala je. Naježila se. Sitne dlačice na njenom vratu se podigoše.

Poljubio sam je. Jezici se isprepletoše, usne se spojiše. Moji zubi zagrizoše njenu donju usnu, njeni zagrizoše moju. Ruka joj se spusti na moje međunožje. Nasmiješila se.

Nekako smo se doteturali do vrata njenog stana, spojeni. Skinuo sam je već u hodniku. Kaput, haljinu, vlažne gaćice. Stajala je ispred mene u svoj svojoj nagosti. Harmonija požude i strasti. Boginja drevnih vremena.

Gledao sam je. Upijao pogledom. Pohranjivao u memoriju. Već sam pripremio odjel za nju. Oble, nevelike dojke, sitnih ružičastih bradavica. Stomačić, uski struk, uski bokovi i glatki Venerin brijeg. Savršenstvo. Sklad. Simfonija.

„Zašto me gledaš tako?“

„Divim se tvom tijelu, tvojoj ljepoti. Želim da te zapamtim u slučaju da se ispostavi da sam zaglavio u stranicama bajke.“

„Jebi me.“

Ko sam bio ja da se protivim željama takve žene? Zbacio sam jaknu i podigao je. Obavila je noge oko mog struka. Osjećao sam njenu vlažnost na svom trbuhu.

Donio sam je do krevet i spustio je. Ušao sam jezikom u nju. Volio sam prvo okusiti ženu na taj način. Da osjetim njenu vrelinu, butine koje mi miluju obraze, ruke koje mi diraju glavu. Da čujem stenjanje dok dolazi do vrhunca, da okusim njene sokove. Bilo je to jače od bilo kakvog afrodizijaka na svijetu.

Butine me stisnuše, dupe se podiže u zrak. Tijelo zadrhti. Bila je moja. Pustio sam je da se smiri, a onda sam spustio pantalone.

„Dođi ovamo“, promuklo je prošaputala. „Želim ga u sebi.“

Došao sam i ispunio joj želju.

Naša igra je potrajala. Njeni nokti su ostavili trag na mojim leđima. Moji zubi na njenom ramenu. Ruka na vratu. Palac u ustima. Blago potezanje kose dok sam ulazio u nju s leđa. Svršila je još jednom. Ja nisam mogao svršiti. Ne zbog nje. Problem je bio u meni. Bilo je to moje prokletstvo. Zaostavština iz nekog drugog vremena.

Sunce je već izašlo kada smo konačno iscrpljeni legli. Ležala je na mojim grudima. Kunjala, noge prebačene preko mene.

„Trebao bi ići“, rekla je. „Imam obaveza.“

„Nema problema. I ja imam nekih obaveza.“

Ustao sam i počeo se oblačiti. Pogledao sam je.

„Nego… Jesi li za kafu?“, upitah.

Nasmijala se. „Sladak si, ali bojim se da ništa od toga. Moram se ići spremati za vjenčanje.“

„Vjenčanje?“

„Da, sinoć mi je bila djevojačka večer.“

Zašto se ja uvijek moram naći u ovakvim situacijama?

„Znači, ja sam ti bio posljednja avantura prije braka?“

„Da, ljutiš li se?“

Nasmiješio sam se, skrivajući svoju bol. „Nimalo. Pomalo sam i počastvovan.“

„Čula sam za tebe. Da si divlji. Željela sam vidjeti da li je to stvarno istina.“

„Čula? Nisam znao da o meni kruže priče.“

„Sanja mi je pričala. Sjećaš li je se?“

Sanja, male sise koje stanu taman u šaku, uska pica u kojoj bi se ugnijezdio do kraja života i dupe koje Svemogući kao da je stvorio samo za sebe. Vjerovatno najbolje dupe koje sam jebao. I miris. O jebem ti, kakav je samo miris imala. Bilo mi je žao oprati ruke i bradu koji su mirisali na nju. Predložio sam joj da ga pakuje i prodaje. Nasmijala se i rekla mi da sam perverznjak.

„Naravno da je se sjećam. I? Je li bila u pravu?“

„Apsolutno. Najbolja jebačina u mom životu.“

„Zadovoljstvo je samo moje, moja gospo.“ Naklonio sam se šeretski.

Obukao sam se. Ustala je da me isprati. Bila je gola. Mirisala je na jebačinu, baš kao i ja.

„Pepeljuga je princu ostavila cipelicu, a pošto sam ja moderna Pepeljuga izvoli.“ Gurnula mi je u ruke svoje gaćice od sinoć. „Da me se sjećaš.“

„Zanimljivo“, rekao sam. „Uvijek te mogu po mirisu pronaći.“

„Perveznjače.“ Nasmijala se.

Poljubili smo se još jednom, za kraj. Dugo, mokro. Priljubio sam je uz sebe. Osjećao sam kako mi diže, ali bilo je vrijeme krenuti. Mlada je morala na spremanje. Izašao sam s njenim gaćicama u džepu jakne, paleći cigaretu. Žene. Ko ih ne bi volio?

Mirnes Alispahić


Mirnes Alispahić

Mirnes je običan tip koji želi da bude pisac jednog dana kad poraste. U međuvremenu se trudi i vježba, a to možete pročitati na ovom sjajnom  portalu. Napiše ponekad i nešto u svojoj kolumni. Pravi se pametan. I  ima bijelog zeku crvenih očiju. I ovo je napisao u trećem licu. Ko još  piše o sebi u trećem licu? Ne budite stidni i pošaljite mail sa sugestijama, kritikama, prijetnjama. 21. je stoljeće. Gay stop. Nemoralne ponude stop. Hvala na čitanju i do sljedećeg čitanja budite mi pozdravljeni gdje god da ste.

P.S. Jesam li spomenuo da imam uvrnut  smisao za humor?

Comments

komentari

Protected by Copyscape