Izgubljena trka

Priprema, pooozor, kreni! Trka je počela.

⇒Ljudi stalno negde žure.

Uvek su u trci s vremenom. I ljudi i vreme kreću sa istog starta, a vreme, vreme nekako uvek vodi. U toj žurbi, u tom trčanju prolaze nam dani. Bez obzira što ga nikad nećemo sustići a kamoli prestići, mi jurimo. Mi ostajemo bez daha. Mi propuštamo.

Propuštamo sve.

Ne vidimo ni pored čega smo protrčali, ne vidimo ni ko za nas navija. Samo tako zadihani, zagledani u cilj, gledajući u leđa vremenu mi hitamo. Mi preskačemo, mi posrćemo. Ponovo ustajemo i u još većem poletu nastavljamo.

Možda, ali samo možda, kada bi usporili i dozvolili vremenu da vodi u ovoj trci. Kada bi bili manje ponosni i tvrdoglavi..Možda bi tada uživali u ovoj šetnji..

U ovoj šetnji zvanoj život.

Ali avaj, to nije u čovekovoj ćudi. On uvek mora da bude ispred, da zadrži svoj glupavi tvrdoglavi stav. Da stremi ka bržem, ka boljem, da gubi granicu u svojoj ambiciji. I tako ova trka traje.

Čovek gubi. Gubi, ali ne staje. Ne zaustavlja se…

Dragana Tišma

 

Comments

komentari

Novo s Bibliomanije...