Fama volat…

(Fama volat,lat.-glasina kruži)

Za nekoga poput mene glasine su nebitna stavka u životu. Ljudima poput mene (pa i meni samoj) se iskreno jebe tko je s kime, tko koga ili tko će kako nekoga s guza. Imamo dovoljno svojih problema i putra po vlastitim tintarama da se s takvim stvarima dodatno ne zamaramo.

ALI (moj obožavani ali) postoje one „neizbježne“ glasine koje jednostavno čuješ i koje te ostave  otvorenih usta (znaš onako kao da će ti muha svaki čas uletjeti u njih). Otvorena usta, košmar u glavi. Što, jer si naivna poput francuske sobarice i misliš da su takva bića, stvari i pojave nepojmljivi u tvome gradu, a najmanje u susjedstvu. Što zbog šoka, jer znaš o kome se radi. I dok tako i dalje sjediš otvorenih usta, kroz glavu ti nanovo projuri zilion slika, pitanja, šokova, ali niti jedno logično pitanje. Niti jedno razumno objašnjenje. Htjela ne htjela pretvoriš se u labilnu tračericu u tili čas postavljajući potpitanja da umiriš mozak i pokušaš složiti kockice u smislenu priču.(koja je sve samo ne smislena) i u koju si ugurana tuđom  krivnjom.

Jebena glasina ti je jebeno nametnuta, tuđom, još jebenijom,  jezičinom i šugavom potrebom da je podijeli s tobom-zašto? Iskreno, najiskrenije ne znam, ali si zarobljena u začaranom krugu rekla kazala spika i sve ti je slabo od svih tih informacija koje ti se vrte u krug po glavi. Taman kada poželiš sići s ringišpila sastavljenog od glasina uz „Iskreno, ne zanima me“ onaj drugi ti tutne nepobitni dokaz pod nos i ti opet zagrizeš. Zagrizao bi svatko tko je od krvi i mesa, nemojmo se farbati, pa sam zagrizla i ja dok sam nanovo otvorenih usta gledala u sliku na mobitelu. Glasina je počela dobivati meso, konstrukciju, postajala je osoba. Glasina više nije glasina, glasina je postala istina.

O čemu se tu više radi?-(vjerujem da si sada mnogi/e postavljaju to pitanje) o tome što ja ne volim glasine, a opet zabrazdim s nametnutim tračarenjem? Ili o tome što se glasine mogu pretvoriti u istinu? I jedno i drugo i treće (koje je ostalo nenapisano). Najviše mrzim kada me zavedu intrigom, uvedu u taj mračni svijet pretpostavki i nadopuna (po vlastitom nahođenju) i onda za kraj oboružaju nepobitnim dokazima kao što su slike, poruke, pozivi. Čim glasina postane osoba i stvarnost prestaje mi biti intrigantna, postane mi njačešće žalosna i tužna. Baš poput ove. Baš poput nje koja je svojim nagim fotografijama potvrdila pričano-cepala se za pare. Napisala bih da je kurva, ali me prabaka naučila da nije kurva on koja da, već ona koja ditetu ne zna vatru založiti i kruh speći (imajte u vidu da je moja prabaka umrla devedesetih u 92.godini života i da su za nju vatra i kruh bili pojam života), zato ću samo reći da je od mlade djevojke koju sam poznavala iz grada u tili čas postala mala s cjenikom.

Veliku tugu sam osjećala toga dana. Čak sam se zapitala zašto je uopće prošla kraj nas dok smo ispijali kave na terasi kafića i svojom pojavnošću povela mog sugovornika na jezičnu obradu. Obradu u kojoj ona nije zaradila, on nije svršio, a jedina od svih sam bila izjebana ja – i to u glavu.

„Ma, ti si lud!“-bio je moj prvotni odgovor na „Ta mala ti se cepa za pare“.

„To što nema stila i ukusa, pa se tako oblači nije znak da se odmah drapa za pare tukac jedan!  Kaj nije ti dala pa je odmah njafu?“-odgovaram podjebljivo frendu uz smijeh i otpuhivanje dima od cigarete u lice-ukazujući mu da je jedan običan magarac (u magli).

„Kaj bih ja pričao takve nebuloze, samo zato jer se treba ne zna obuči? Ako te baš tako zanima bio sam prije nekoliko tjedana s njom na momačkoj od frenda, ok bilo nas je više s njom taj vikend i po nekoliko puta, ali da mala se cepa za pare i da ja sam je tresnuo“-kaže on, a ja ladica do poda.

„Mater ti ljubim, kakve su to momačke? Koji kurac? Kaj ženite se, pa se trebate zadnji puta počastiti nekom jadnicom koja vam ga puši za sitne pare?“-bijesnila sam na njega i njegovo povlačenje teme o maloj koja se cepa za pare i njemu koji ju je hoblao.

„Joj, znao sam da ćeš odmah tako reagirati. Ja sam ti samo htio pokazati kako izgleda kurva iz našeg grada, ništa više“-odgovori mrtav hladan, baci kes od uha do uha i krene motati pljugu.

„Ma, ti si jedno obično muško govno! Možeš ti meni reći što hoćeš, ali ja ti ne vjerujem. Pa to je mlada curica, nije to neka stara profuknjača koja se cepa za pare i još mi nisi odgovorio koji kurac s kurvama na momačkoj?“-počela sam povisivati ton i šiziti.

I tada baci mobitel ispred mene i tada ugledam sliku. I tada mala curica postaje mala koja cepa za pare i ima cjenik. I tada ja zašutim. Bilo mi je užasno gledati slike koje su slikali razulareni i pijani kvazi jebači i frajeri koje ja znam. Oni su mi postali odvratni, frend izopačen, a ona jadna. I bila bi mi jadna da me nije prekinuo taj moj tog trenutka za mene  izopačeni frend.

„Šta? Sada sam ja govno, jer sam udarao malu koja se cepa za pare jel? Ok, a zašto sam govno? Zato jer smo je platili ili zato što je to bila momačka? Nitko je nije tjerao Iva, njezin poslovni broj kruži sa zabave na zabavu i ta mala ima cjenik. A to što smo je mi uzeli mladoženji kao dar, je stvar zajebancije-one muške“

Svašta sam mu izgovorila. Od toga da meni nije zajebancija platiti kurvu čovjeku koji se ženi sljedeći tjedan, pa do svih potencijalnih boleština koje može dobiti ili je već dobio. I te muške zajebancije koje mi je isto pun klinac. Znači to što si muško ti daje za pravo da budeš gnom, trol i jebeni jebivetar i to s licencom „only for men“. Ma nabijem i tebe i tvoju spiku na svoju žensku ćunu. I svakog poput tebe. Uvrede su pljuštale u obliku sarkazma, pa čak i direktno pravo njemu u glavu i nije ga bilo briga. Bilo mu je dovoljno što je meni kao svojoj femini puberti frendici koju poznaje sto godina prenio ovu informaciju-mala se cepa za pare, ali ne iz potrebe, već obijesti i da, ja sam je opalio. Nije mu bila važna posljedica njegove priče koja se ovog puta ispostavila istinitom, a što da nije kao većina tih nebuloznih tračeva? Cura bi postala predmetom ogovaranja iz nečije dosade i gluposti.

Glasine poput dima, vode i vatre brzo nađu put i naprave sranje ogromnih razmjera. I zato ih ja i ljudi poput mene ne volimo. Smatramo ih kugom i kolerom 21 stoljeća, te se uistinu trudimo ostati imuni na njih i ne sudjelovati u raspravama poput ove, ali jebi ga-i mi smo ljudi i mi ponekada zinemo kao šarani na udice tračera-no, vrlo ubrzo se othaklamo i otplivamo u drugom smjeru.

Kao i ja toga dana kada sam frendu jednostavno rekla „Ti si budala i vrijeme ti je da odrasteš“ što je bilo dovoljno da se sada on zapali za ovakvu izjavu i krene sa svojim “joj živote joj” muškim spikama o njegovoj nadasve enormnoj zrelosti. A, mala? Čujem da se dobro udala, vidjeh je i u “fina dama” izdanju, što mi je iskreno bilo i drago, jer sada legalno radi ono što najbolje zna s likom koji ima dovoljno para da je plaća do kraja njegovog života. Maknula se s ceste, ali nažalost nije maknula etiketu “male s cjenikom”, bojim se da ni neće.

Iva Matijaško Degač

 

Comments

komentari

Novo s Bibliomanije...