Biti prihvaćen u društvo kretena nije nagrada

Šta sam sve naučila do tridesete?

Mnogo. Previše. A, opet nedovoljno da bih znala sve.
Naučila sam kako da suze pretvorim u smijeh. Kako da uspavam strah. Kako da budem sama sa sobom i da se ne plašim svojih misli.

Naučila sam kako se živi bez oca. Ta me lekcija naučila da se može preživjeti bez svakoga i da je svačije postojanje u mom životu neizvjesno i relativno. Naučila sam da mogu preživjeti kada ti iščupaju srce i da će ono ponovo zarasti i kucati jednako glasno i hrabro kao prije.

Naučila sam da kažem neću, ne mogu, nemoj. Naučila sam kako se odlazi. Naučila sam kako se bori za sebe. Naučila sam kako se neki nebitni ljudi postavljaju u nebitni kutak života i kako se sa njima podijeli poneki civilizovan i kurtoazni trenutak zbog nekih drugih ljudi koji su tvoj imperativ. Naučila sam da ja nisam kriva za zle namjere, zle komentare, površnost, glupost, ozlojađenost.

Naučila sam da ja nisam ta koja treba da popravi sve, potapše sva ramena, pokloni svakome zagrljaj i sasluša svakoga, jer moja svijetlost ne može da se bori sa toliko tuđe tame.

Naučila sam da volim sebe. Naučila sam da su ljudi ponekad naporni i da je samoća nekada sve što ti treba.

Naučila sam da se ne oslanjam na druge. Naučila sam da mogu naučiti sve što poželim. Naučila sam da radim ono što volim i da se ohrabrim sama.

Naučila sam da se ponekad manijaci maskiraju u dobroćudne djedice koji će ti nedozvoljeno pipnuti grudi. Naučila sam da se manijaka ne bojim. Naučila sam da se zaštitim sama kada nema nikog drugog da me štiti.

Naučila sam koliko koža može biti debela i koliko hrabra mogu biti kada mnogo jači od mene pokleknu.
Naučila sam da muškarci lažu, a da su prijateljice zlobne.

Naučila sam da će me prevariti oni koji su mi se smješkali.

Naučila sam da će me ljubiti oni koji bi me pljunuli i da će me pljuvati oni koji su me ljubili.

Da psujem. Da krvarim. Da padam i ustajem.

Naučila sam da se za sve u životu moram potruditi. I nastaviti da se trudim. Da je sreća u pisanju i pisanje u sreći. Naučila sam da je cool biti pametan, a da bahatost i glupost nisu karakteristike koje želim blizu svog imena. Naučila sam da će ljudi voljeti ono što pišem. Naučila sam da će neki pljuvati, a neki prevrtati očima, i naučila sam da me za to baš briga dok god moje srce treperi.

Naučila sam da ću i tu knjigu napisati, jer to dugujem sebi. Nisam još naučila kada će to biti.

Naučila sam preko hiljadu riječi njemačkog. Naučila sam da putujem.

Naučila sam kako se za dan potroši mnogo novca i kako se sedmica preživi sa deset maraka.
Naučila sam da razvijam pitu i spremam kolače iako su svi misli da neću znati ispeći ni jaje.

Naučila sam kako se voli iako sam se bojala voljeti znajući kako gubici mogu da bole.

Naučila sam da ugađati sebi, ne znači da si sebičan, nego da brineš o svojoj duši. Naučila sam da je u redu kada si drugačiji. Naučila sam da ne moram željeti što žele i drugi kako bih bila prihvaćena.
Naučila sam da biti prihvaćen u društvo kretena i nije neka velika nagrada.

Naučila sam da ljudi neće uvijek biti dobri prema tebi, ma koliko ti bio dobar prema njima!

Naučila sam da se ništa ne podrazumjeva.

Naučila sam da godine nisu teret već mudrost.

Naučila sam ko sam i čemu težim, i koliko toga tek moram da naučim.

I konačno je sve bilo OK!

Jelena Despot


Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Comments

komentari

Protected by Copyscape