Zažmuri…

Zažmuri i slušaj šumove noći,
i šapat zvezda, i cijuk vetra.
Ne gledaj noćas u moje oči,
već spusti glavu na vrela nedra.

Nek moja duša do tebe dopre,
vrelina srca nek stopi ti led,
jer ja bih htela da bude ko pre,
kada smo bili voda i med.

Oluja snežna zavlada tobom
i ja se dosad borih sa njom.
Ja ne znam više šta ću sa sobom,
jer u mom srcu ti praviš lom.

Zažmuri i slušaj tišinu ovu,
u njoj ćeš naći nadu novu.
Za tebe moje srce treperi,
a telo drhti, čežnju mi meri.

Zažmuri i slušaj, prolazi vreme,
oni se dani vratiti neće,
nama je ovo preteško breme.
vreme je da se rane zaleče.

Oslušni malo, osvrni se,
sve oko tebe vrvi i žeže,
samo se ti u krug vrtiš,
iz učmalosti ljudi beže.

Pruži mi ruke, priđi bliže,
oseti mene, zgazi svoj jed.
Zar ne vidiš vreme nas stiže?
Hajde da pijemo, k’o što smo nekad,
iz iste čaše vodu i med.

Svetlana Novaković

Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Komentari

Bol, Lisa Gardner,bibliomanija, Ana Čaić Blažević, APortal,majka, dijete