Od mora nebu…

 

Dok si moj odraz na ovome nebu

Ja ću se praviti vječito lud,

Dok god me slikaš bojama zemlje

Ja do tebe neću imati kud…

Dok su u tebi, svi moji snovi

Moje tišine tvoje su sjene.

Samo su ljudi stvorili želje, 

Ja ne želim ništa dok imam mene. 

Kad je more željelo postati ptica? 

Ili je drvo zaboravilo postati hlad? 

Samo ljudi žele tuđa lica, 

Samo je njima teško ostati mlad. 

Dok si moj odraz na ovome nebu

Ja ću od sreće ostati lud, 

Samo ljudima potvrda treba

Da jedno od drugog nemaju kud. 

A svi smo jedno. I jedno je sve. 

Dok se u tebi gledam, svemiri mi smo.

Te su nam slike duši poznate

I ako ih očima vidjeli nismo. 

 

Jovana Šekularac

 

 

 

 

 


Jovana Šekularac

Pozdrav, ja sam Jovana, a Vi upravo čitate moju kolumnju Ljepota življenja 🙂 Po zanimanju sam ironična. Nemam ništa protiv ničega, ali mišljenje imam o svemu. Ne volim da se raspravljam zato pišem. Kad si već pročitao/la ovaj tekst slobodno se vrati i na prethodne. Ako me već nisi zavolio/la uskoro hoćeš, garant :*

Comments

komentari

Protected by Copyscape