Tajna plavog šala II dio: Dijete sivih očiju

            Život detektivke Ingrid Blur nije bio bajka, iako je na prvi pogled tako delovalo. Imala je uspešnu karijeru, posao od koga je mogla dobro da živi i koji je pre svega volela, dve ćerke. Nekom bi to bilo dovoljno za sreću. Ali njoj nije, jer je uvek težila ka perfekciji. Još u osnovnoj školi kada bi dobila neku slabiju ocenu umela je da se zatvori i da ne izlazi iz sobe tokom celog dana. Ona je to doživljavala veoma tragično, sve dok nije shvatila da od nje zavisi – više rada i truda i uspeh je tu. Koliko je na tom poslovnom planu bila uspešna, na privatnom je situacija bila drugačija.

            Iz propalog braka imala je dve ćerke, o kojima je sama brinula, jer je njihov otac odlepio za studentkinjom sa fakulteta, čiji je bio profesor, da je umalo uništio sopstvenu karijeru. U početku je Ingrid mislila da će njegova avantura proći, ali iako mu je dala šansu da se popravi, da zajedno gaje decu, nije išlo. Takođe, njen bivši suprug nije želeo da se ona bavi detektivskim poslom. Mislio je da će nakon venčanja i prve trudnoće da ostane kod kuće, da bude majka, domaćica (dok on kreše studentkinje), ali nije mu se ta želja ostvarila. Ingrid je bila nezavisna i čim je shvatila da ne može da spasi brak, podnela je papire za razvod. Ćerke, starija Magda i mlađa Tina, ostale su sa njom. Posebno je bila privržena starijoj ćerki, ali to ne čudi nakon događaja prilikom porođaja.

            Tokom trudnoće sa Magdom, Ingrid nije imala nikakvih većih problema, naprotiv, radila je sve do ulaska u deveti mesec. Ginekolog  joj je rekao da će porođaj ići prirodnim putem i da ne brine, svi rezultati su ukazivali da su ona i beba u odličnom stanju. Na dan porođaja Ingrid se osećala jako čudno, kao nikada ranije. Probudio ju je oštar bol u donjem delu stomaka, srce joj je jako lupalo i poprilično se znojila, iako spoljna temperatura nije bila veća od 10 stepeni. Pokušala je da deluje normalno, ali joj nije uspevalo, te je njen suprug brzo reagovao i pozvao hitnu pomoć.

            Stvorili su se za dva minuta. Konstatovali su da je vodenjak pukao i da je Ingrid skoro spremna za porođaj. Njen ginekolog je bio obavešten i spreman da je porodi. Međutim, kada su je izneli iz sanitetskog vozila i kada je ugledao, prebledeo je. Znao je da nešto nije u redu, njena boja očiju bila je jako čudna. Ingrid je imala zelene oči, ali mogao je da se zakune da su one poprimile neku sivu boju. Pomogao je kolegama da odguraju kolica do sale za porođaj, jer je želeo odmah da je porodi.

             Prebacili su je na sto, seća se da joj je jačina svetla prilično smetala.

            „Doktore, ne znam šta se događa sa mnom.“ Bila je uplašena, glas joj je bio nerazgovetan i drhtao je.

            „Bez brige, gospođo Blur, ne znam šta ste pojeli sinoć, ali ste pokvarili stomak“, pokušao je da je uteši i bude duhovit. Aparatom za ultrazvuk prešao je preko njenog ogromnog stomaka. Mrmljao je nešto za sebe, pokušao da sakrije pogled od buduće majke.

            „Doktore, šta nije u redu?! Ne osećam da se beba pokreće!“, bila je u panici.

            „Sve je pod kontrolom, bićemo gotovi za desetak minuta“, slagao je. Bio je skoro siguran da je beba bila mrtva.

            Anesteziolog je uradio svoj deo posla i Ingrid je „zaspala“. Otvorili su joj utrobu i izvukli bebu. Bila je modra, crne kose, krupna. Stavili su je na mali sto, poslušali još jednom, ali nije bilo nikakvih nagoveštaja da će beba početi da diše. Jedna od babica je uzela bebu za noge, okrenula naglavačke, pljeskala po leđima. Odnela ju je ispod slavine i okupala. Prošle su tri minute od porođaja. Stavili su je na veliku belu pelenu i umotali.

            Nekako se zadesilo da su je zapostavili na pola minuta i posvetili se njenoj nesuđenoj majci. Ingrid je zašivena i trebalo je da je prebace na intenzivnu negu. Ponovo su se vratili bebi, trebalo je da je upišu  u registar mrtvorođenčadi. Umesto modrog tela deteta umotanog u pelenu, videli su rumenu bebu širom otvorenih očiju sivkaste boje. Jedna babica se onesvestila, doktor je bio pribraniji i odmah poslušao bebu, disala je. Vrteo je glavom, ništa mu nije bilo jasno.

            Magda je došla na svet. Ingrid je dan kasnije saznala šta se desilo. Nije zabeleženo nigde u svetu da se beba „vratila“ iz mrtvih. Lekari su ustanovili da je bila 20 minuta u beživotnom stanju, a kako se vratila, nikada nisu saznali. Kasnije su radili razne analize, sve je bilo u redu,  ništa čudno, kako kod majke, tako i kod ćerke. Magda je izrasla u prelepu devojku, završila prestižan univerzitet i radila kao stručnjak u jednoj IT kompaniji.

            Njena mlađa sestra Tina, bila je totalna suprotnost.

Nastaviće se…

Miljan Px


Miljan Paunović

Početkom ovog milenijuma preselio sam se iz Zaječara (grad u istočnoj Srbiji) u Beograd, tu sam i ostao, izučio velike škole, dobio lepo upakovanu diplomu sa koje redovno brišem prašinu. Pišem aktivno dve decenije, odnosno pola života. Napisao sam i roman. Ne podnosim nepravdu (znači teško živim), egoizam i ono „ja znam sve i uvek sam u pravu“. Na Fejsbuku sam Mike Powx, tamo kao i ovde možemo se redovno družiti, popiti kaficu, razmeniti reči, mišljenja.

Comments

komentari

Protected by Copyscape