Tajna plavog šala III dio: Dete bujne mašte

Četiri godine nakon Magde, rodila se Tina. Za razliku od starije sestre, Tina nije pravila nikakve probleme Ingrid tokom porođaja. Glupo je reći, ali Tina je došla na svet neplanirano i to nakon jedne svađe njenih roditelja. Naime, Ingrid je besnela na muža jer je čula da je u vezi sa nekom studentkinjom i držala mu je „predavanja“ sat vremena. Nakon toga, valjda da bi joj dokazao da nije, nisu se skidali jedno sa drugog cele noći, što ju je na neki način iznenadilo. „Hm, ne mogu da kažem da mi nije prijao, ali sam sigurna da mi je napravio drugo dete“, razmišljala je posle, duboko uvlačeći dim cigarete. Dva meseca kasnije njena predviđanja su se ostvarila, a šest meseci kasnije podnela je papire za razvod.

Tina je za razliku od sestre Magde bila veoma buntovno dete, a kada to ne bi bila imala je neki lični svet u svojoj sobi. Ingrid je u početku pokušavala da utiče na nju i da je odvrati od horor i triler filmova, u kojima je mlađa ćerka uživala, ali nije uspela u tome. Tina je stalno zapitkivala majku kako je to kada pucaš u čoveka, koliko je njih ubila, da li je nekada bila ranjena, koji zločinac je ostavio zatečenu… Ta pitanja su strašno iritirala Ingrid, te ju je vodila i kod psihologa,  jer dete od 10 godina ne bi trebalo da se bavi takvim stvarima. Ne bi uopšte trebalo da bude  upućeno u to.

Psiholog nakon nekoliko seansi nije uspeo da uteši zabrinutu majku, već joj rekao da je dete izgleda povuklo neki gen na nju, te da će se najverovatnije baviti kriminalistikom. Grdno se prevarila, Tina je otišla u svet umetnosti, počela je da slika sa 13 godina i kada je pokazala prvu sliku majci, ova samo što se nije srušila na pod. Čovek je držao svoju glavu u krilu, dok se nad njim nadvio đavo iza koga je kuljala neka vatra.

Kasnije, Tinu su popustili ti mračni trenuci inspiracije pa je slikala motive pune života. Imala je svoje faze u stvaranju, bez problema je upisala likovnu akademiju. U međuvremenu je pričala s Ingrid o slučaju „plavog šala“.

„Nemoguće je da nakon godinu i po dana nemate nikakav dobar trag. Koliko ja znam, to se ranije u tvom poslu nije dešavalo“, bila je znatiželjna.

            „Rekla sam ti da ne bih s tobom o mom poslu, naročito ne o tom slučaju. Hajde, uzmi sendvič i pojedi ga, bićeš ceo dan na fakultetu…“, pokušala je Ingrid da promeni temu.

            „Vidim da te to mnogo muči. Trebalo bi to sve zajedno da analiziramo. Možda bi trebalo da batalim ovo slikanje i da upišem kriminalistiku. Ja tačno znam kako bih poubijala sve te ljude…“, zagrizla je sendvič.

            „Dete, šta lupetaš?! Samo me iznerviraš bezveze, onda mi ceo dan ode u tri lepe materine“.

            „Ja te iznerviram, kako da ne. Majk te nervira jer se niste kresnuli dve nedelje…“.

            „Ti stvarno kao da nisi moje dete! Prestani. Tako se s majkom ne razgovara!“

            „Mama, daj molim te. Mogu da lupetam koliko hoću od kada sam videla golog Majka.“ Nasmijala se samoj sebi na te riječi. „Dobar je frajer.“ Uživala je u sendviču i sprdnji s detektivkom.

             „Sada je stvarno dosta. Ajde ćao!“, besno je izašla Ingrid iz kuhinje.

Tina nikada neće da zaboravi kada se jednog dana ranije vratila sa fakulteta i umalo zatekla Majka i njenu majku „u poslu“. On je pošao da toaleta, kao od majke rođen, a ona se u tom trenutku se pojavila u hodniku i Majk je ceo pocrveneo od stida. Tini to nije bio problem. Na Akademiji je često slikala gole muškarce i žene. Njemu jeste. Ona je bila kćerka žene s kojom se zabavljao i nije ga trebala vidjeti golog. Trebalo mu je mesec dana da je pogleda u oči.

* * *

Probudila se ranije tog jutra, tiho otišla do spavaće sobe, ali Ingrid nije bila tu. Nije je čula kada je izašla, jer je njena soba bila na drugom kraju ogromnog stana, a tokom noći je pljuštala kiša i jako je grmelo. Pri izlasku iz sobe, primetila je ispod kreveta neki predmet. Zastala je za sekund i ipak odlučila da vidi šta je to. Bila je to kutija, crne boje, srednje veličine. Povukla je k sebi, iznenadila se koliko je lagana.

Sela je na pod i stavila je između nogu, kao mala deca kada se igraju. Pažljivo je otvorila. Brzo je vratila poklopac. Počela je da se trese. Otvorila je opet da se uveri da ne halucinira i da je videla to što je videla. Nije halucinirala. Naglo se podigla sa poda i otrčala za telefon. Broj njene majke bio je zabeležen u „brzom biranju“. Nakon duže nego uobičajne zvonjave javila se Ingrid.

                „Mama odmah dolazi kući, ne bi verovala šta sam pronašla ispod tvog kreveta?!“, panično je urlala Tina.

               „Ne mogu odmah da dođem, šta si pronašla, reci slobodno“, osećao se neki zapovednički ton u njenom glasu.

             „Našla sam, našla sam kutiju u kojoj se nalazi pet plavih svilenih šalova! Istih onih…“, nije stigla da završi, veza se naglo prekinula.

              Ingrid je ispustila telefon.

Nastavit će se…

Miljan Px


Miljan Paunović

Početkom ovog milenijuma preselio sam se iz Zaječara (grad u istočnoj Srbiji) u Beograd, tu sam i ostao, izučio velike škole, dobio lepo upakovanu diplomu sa koje redovno brišem prašinu. Pišem aktivno dve decenije, odnosno pola života. Objavio sam roman "Soba tajni". Ne podnosim nepravdu (znači teško živim), egoizam i ono „ja znam sve i uvek sam u pravu“. Na Fejsbuku sam Mike Powx, tamo kao i ovde možemo se redovno družiti, popiti kaficu, razmeniti reči, mišljenja.

Komentari

Bol, Lisa Gardner,bibliomanija, Ana Čaić Blažević, APortal,majka, dijete