Dragi Djeda Mraze

Dragi Djeda Mraze,

Odavno se nismo čuli. Znam, pokvareno od mene što sam te zapostavio, ali moraš shvatiti jednu stvar. Slomio si mi srce one noći kad si s ninđa kornjačama stajao i pušio cigaru. Dobro, to nisi bio ti nego neki fejker. Shvatam to sada, ali taj sedmogodišnjak to tada nije shvatao i prestao je vjerovati u tebe. Sad se vjerovatno pitaš šta hoću od tebe sa svojih 34 godine? Dobro, nemoj se odmah ljutiti, pobogu. Bio sam dobar cijelu godinu, majke mi jesam. Valjda sam zaslužio nešto nakon tih 27 sušnih godina?

Dobro, sad sam malo sebičan, ipak je vrijeme kad bi trebali misliti na druge, trošiti lovu na neke blesave poklone koji nikoga ne interesuju, slikati silne jelke i ukrase po stanu koji će stajati do prvih visibaba pa stavljati po Instagramu, peglati kartice za besmisleno skupe dočeke Nove godine, a onda poslije sve ispočetka, samo s golemim minusom na računu. Koga to interesuje? Ne bi li trebali misliti jedni na druge cijele godine? Pomagati i paziti i truditi se biti bolji ljudi, a ne samo tih nekoliko dana tokom godine jer se tako „mora“? Pa ne znam, valjda bi trebali.

Izvini, Djeda Mraze, odoh ja malo u filozofiju. Jebiga. Kasno je, a ja još uvijek pojma nemam šta da tražim od tebe da mi pokloniš. Šta da ti kažem? Sebičan sam. Dosta sam ja poklanjao, što se ne bih jednom počastio. Valjda sam zaslužio. Neki će možda reći da sam Namćor koji je ukrao Božić, ali nisam, majke mi. Poklanjao sam i dijelio cijele godine. Sada hoću samo nešto za sebe. Ima li nešto loše u tome? Naravno da nema.

Da vidimo. Pitati te da mi posudiš neku kintu da zatvorim kredit bi vjerovatno bilo malo suludo, ha? Ne znam kakva je situacija kod tebe, kamate i to, ali ovdje odraše. Pretpostavljam da ništa od toga. A da mi središ dobitni listić na Bingu? Onaj glavni. Nećemo se lagati skromnošću i tražiti peterac ili desetarac. Ili sve ili ništa. Nije to neka suma ako ćemo iskreno. Pa ne igram onaj Euro bingo već ovaj naš bosanski. Sirotinjski. Taman da zatvorim kredit i napunim kasicu prasicu. Ostane mi za kifle u onoj pekari na pijaci.

Nemoj mi reći, ne kockaš se. A da mi ove godine doneseš malo pameti pa mi je naspeš u ovu tintaru, ha? Ne bi bilo loše i ne bih se bunio pa da konačno prestanem raditi sve ono suprotno od onoga što mi intuicija kaže da ne trebam.

Nestalo pameti, k’o da gledam. To ti je moja sreća. Skontao sam, a šta kažeš na to da mi doneseš malo sreće? To bi mi dobrodošlo. Da me nekad nešto krene. Možda da završim ovaj roman koji pišem i steknem svjetsku slavu prije 40. godine? Sviđa mi se ta ideja.

Dobro, znam. Nemaš ni toga na stanju. Valjda mi takav grah pao, što bi naš narod rekao. A ne kontaš ti ove lokalne fore, ha? Ma bolan, sudbina mi takva, valjda. Što bi rekao kod mene jaran, “u moru pički ja bih se na onaj jedan kurac među njima nabio”. E jebiga, Djede. Sad opsovah, ali nemoj zamjeriti. To mi više dođe kao uzrečica. Ventil, a fin sam bio cijele godine, majke mi.

Evo pitaj komšinicu s trećeg, kojoj sam posudio lovu pa se pritajila kao miš. Ne javlja se već me zaobilazi po mahali otkako je otišla preko vikenda s dragim, a sve nema da mi vrati. Kad bolje skontam, nemoj komšinicu pitati. Može svašta reći o meni. Ma znaš kakvi su ljudi, šta da ti pričam. Što si bolji prema njima, oni sve gori prema tebi.

Eto vidiš na svom primjeru. Ti fino ispunjavaš želje, donosiš poklone, usrećuješ ljude, a oni od tebe napravili komercijalu i izrabljuju te. Zaboravljaju osnove, moj Djede.

Ne znam, majke mi. Svega ja napisah, ali pojma nemam šta da mi doneseš. Šta god da skontam, ti to nemaš. Možda da tražim ljubav, mir u svijetu i tako to? Ono, klasika, folovi golovi.

Ma jok, kad malo bolje razmislim, zajebi sve ovo. Donesi ti meni neki kupon za odmor na Sejšelima ili Barbadosu od jedno mjesec dana, pa da idem iz ove zime, a nek snijeg pada ovima što ga vole. Meni daj suncobran, slamnati šešir, koktel i laganu muziku pa da pustim mozak na pašu. One dvije, uljem namazane crnkinje što sam uvijek spominjao? S lepezama? Ne moraš njih stavljati ako ti je problem. Eto dogovorili smo se. Nadam se da nisam bio previše naporan. Budi mi pozdravljen, najdraži moj Djeda Mrazu.

P.S.

Nije da se ulizujem, ali nije zgoreg dodati koju lijepu riječ.


Mirnes Alispahić

Mirnes je običan tip koji želi da bude pisac jednog dana kad poraste. U međuvremenu se trudi i vježba, a to možete pročitati na ovom sjajnom  portalu. Napiše ponekad i nešto u svojoj kolumni. Pravi se pametan. I  ima bijelog zeku crvenih očiju. I ovo je napisao u trećem licu. Ko još  piše o sebi u trećem licu? Ne budite stidni i pošaljite mail sa sugestijama, kritikama, prijetnjama. 21. je stoljeće. Gay stop. Nemoralne ponude stop. Hvala na čitanju i do sljedećeg čitanja budite mi pozdravljeni gdje god da ste.

P.S. Jesam li spomenuo da imam uvrnut  smisao za humor?

Comments

komentari