Tajna plavog šala VI dio: Zagonetka inicijala

Tog jutra Selma Gris je pravo iz kreveta otišla na trčanje, a zatim pod tuš. Poslije je popila sveže ceđeni sok od pomorandže, pojela pola tosta, obukla kombinaciju za poslovne sastanke i istrčala iz stana da ne bi zakasnila. Dan kao i svaki prethodni, osim jedne začkoljice, nije ništa nagoveštavalo da će to biti poslednji dan u njenom životu.

Selma je bila direktorka i jedan od osnivača poznate firme za savetovanje. Kolege i saradanici su je opisivali kao harizmatičnu, prijatnu ženu, bez dlake na jeziku i perfekcionistu u poslu. Tražila je puno, ali je davala mnogo više od toga. Njena kancelarija se nalazila na 36. spratu novoizgrađene kule u poslovnom centru grada, s predivnim pogledom na reku i panoramu grada, mada se njoj lično nije dopadalo što važne sastanke i poslove obavlja na toj visini. Nakon prvog sastanka njenog poslednjeg radnog dana, sekretarica joj je donela jednu crnu kutiju s crvenom mašnom, laku kao pero. Pomislila je kako je njen momak opet priredio iznenađenje, ali kada je otvorila poklon, zaledila se. Bila je obaveštena o slučaju „plavi šal“. Nije tačno znala kako on izgleda, ali ovaj u kutiji bio je nebo plave boje, svilen i veoma pažljivo složen, kao nacrtan. Rekla je sekretarici da odmah prijavi policiji, a nakon samo 30 minuta, Ingrid i Majk su sedeli u sali za sastanke i razgovarali sa Selmom.

„Da, to je taj šal, nema sumnje. Dobro je da ste nas pozvali, sada ste bezbedni“, rekla je detektivka Ingrid, ali Selma je imala utisak da joj ne zvuči baš uverljivo.

„Šta sada ja da radim? Ako sam sledeća, onda mi nema pomoći. Naći će on način…“

„Imaćete 24-časovnu pratnju, bez brige. Konačno je napravio grešku koju smo čekali.“

Majku se videlo zadovoljstvo na licu. Znao je da nema šanse da Selma nastrada. Takođe je pretpostavljao da je ovo deo igre, ali bio je zadovoljan, ostalo je samo da čekaju. Za razliku od njega, Ingrid je bila uverena da je ubica imao sjajan plan i da je ovo opet neka zamka. Čekala je sve vreme da joj neko javi da je Selma ubijena na „njihove oči“. Njeno samopuzdanje je bilo u padu, posebno od dana kada su pronašli spisak s inicijalima, na kome su ona i Majk označeni kao potencijalne žrtve. Sada, dok se zahvaljivala Selmi i prolazila kroz velika staklena vrata, u glavi su joj bili inicijali ove mlade uspešne žene i slika njenog krvavog izmučenog tela.

***

Selma je bezbedno stigla kući. Nije verovala kakvu pratnju ima, kao da je predsednik države. Mogla je da se opusti i uživa. Policajci su bili ispred njenih vrata, u hodniku zgrade, na portirnici, ispred ulaza. Bili su posvuda. Dvoje su pre nje ušli u stan i detaljno ga pregledali. Ipak su rešili da borave ispred vrata, jer ubica nije moga da doskoči preko terase – nije to bio njegov stil. Nasula je čašu vina, pripremila kupku i zavalila se u penušavu kadu. Zatvorila je oči. Iste večeri pronašli su je u kadi, zatvorenih očiju. Bila je mrtva. Majk i Ingrid su ubrzo došli na mesto zločina. Odmah su znali da su prevareni, ni traga od plavog šala. Ni traga od mučenja žrtve, krvi ili bilo čega što bi ukazivalo na ubistvo. Oboje su bili besni i čekali vest.

***

Tog istog dana, nešto posle 18 sati, Stefani Gerber je psovala sve moguće saradnike po kancelariji. Toliko je bila besna, da su to oni koji su ostali u firmi uporedili s incidentom od pre godinu dana, kada je otpustila četvoro radnika zbog toga što joj nisu na vreme prosledili privatni mejl, a nisu ni mogli jer je Internet mreža bila u padu. Vređanje zaposlenih završilo se burnim šeficinim izlaskom iz kancelarije, koja je samo dobacila vozaču da je odveze u omiljeni restoran na večeru. Saradnici nisu bili šokirani. Na svu sreću  niko nakon sastanka nije dobio šut kartu, te su je ogovarali, a najviše se čulo „ma nedojebana je“.

Stefani je imala prilično tajnovit privatni životni i bila je sve je samo ne „nedojebana“. Nedeljno se po dvaput sastajala s jednim sredovečnim i jednim mlađim muškarcem, tako da njen seksualni život nije imao veze s frustracijama na poslu. Jednostavno, bila je surova. Valjda je zbog toga bila i uspešna.

Restoran u kome je večerala bio je veoma otmen, običan smrtnik ne bi mogao ni da uđe unutra, a kamoli da priušti sebi neko jelo ili čašu vina. Uživala je u svakom zalogaju sveže salate od morskih plodova i gutljaju crnog vina starog 30 godina. Uživanje je prekinula sms poruka „Dođi hitno do toaleta, u restoranu sam“. Nasmešila se. Njen stariji ljubavnik je znao tako da se zeza. Otišla je do toaleta.

Bio je potpuno prazan, više je ličio na dnevnu sobu nego na toalet. Na crvenoj sofi ugledala je plavi svileni šal. Hm, opet hoće da me veže, moj matori perverznjak. Obavila ga je oko vrata i lagano odškrinula vrata kabine u toaletu. Brzinom svetlosti vrh oštre burgije joj je probio oko, da bi već naredne sekunde njen vrat bio poprečno prerezan. Krv je šikljala na sve strane. Plavi šal je opet bio tamno crven.

***

„Kako nemamo ništa?! U restoranu je masakrirao žrtvu. Šta je bre ovo?!“, Ingrid je bila na ivici ponora, urlala je iz sveg glasa. „Inicijali su pogrešni, naveo nas je na pogrešan trag!“

U prvom izveštaju o Selminoj smrti pisalo je da je dobila izliv krvi u mozak. Ali plavi svileni šal je bio tu. Nekako se sve to nije uklapalo. Kako je ubica mogao da zna da će i ona umreti tog dana? Mnogo slučajnosti. Isti inicijali. Nisu mogli da pretpostave ko bi mogao biti sledeći, a sada, nakon ovog slučaja, nisu ni bili stopostotno sigurni da su njih dvoje ostavljeni za kraj. Mada, ubica bi  bio smešan ukoliko se na ovaj ili onaj način ne obračuna sa njih dvoje – Ingrid i Majkom.

Kasno te večeri, Ingrid je bila sama u stanu, ispijala viski, nadala se da će Tina stići ranije iz grada. Iz misli je trgnulo je zvono na vratima. Pogledala je kroz špijunku, bila je to Magda. Delovala je čudno kroz mali otvor na vratima. Otvorila je. Magda je brzim korakom ušla u stan. Pognute glave.

„Otkud ti, je l’ sve ok?“ Magda je okrenula glavu i Ingrid je videla da joj je lice otečeno od plakanja.

„Šta se desilo? Gde ti je Denis?“ Magda nije mogla da govori. Lagano je iz torbe izvukla plavi svileni šal. Pružila ga je  Ingrid. Obe su dugo zurile u simbol serijskog ubice.

„Dođi, sedi. Može viski?“, sipala je duplu dozu svojo ćerki koja je počela da drhti. Koliko je Magda bila u šoku videlo se kada je sunula u sebe dozu viskija.

„Hajmo polako, odakle ti šal?“.

„Denis je morao hitno na poslovni put. Zvala sam te danas popodne, ali nisam uspela da te dobijem. Došla sam u naš stan i na krevetu u spavaćoj sobi bio je šal, raširen skroz, bez ikakve poruke. Uplašila sam se, mislila sam da je ubica možda u stanu, ali nije ga bilo. Nisam videla tragove obijanja stana, Denis je jedini danas bio tamo koliko znam. Mama, nije valjda on…?“, ponovo se uspaničila.

„Ne verujem da je on, bilo bi isuviše lako, a skoro ste non stop zajedno. Magda, dete moje, lutamo u ovom slučaju.  Ništa nam nije jasno, ne možemo uopšte da sklopimo kockice…“, nije znala šta da joj kaže.

Dogovorile su se da Magda prenoći kod njih, ubrzo je stigla i Tina, pričale su dugo u noć, napolju se čuo lavež pasa.

Nastavit će se…

Mike Px


Miljan Paunović

Početkom ovog milenijuma preselio sam se iz Zaječara (grad u istočnoj Srbiji) u Beograd, tu sam i ostao, izučio velike škole, dobio lepo upakovanu diplomu sa koje redovno brišem prašinu. Pišem aktivno dve decenije, odnosno pola života. Objavio sam roman "Soba tajni". Ne podnosim nepravdu (znači teško živim), egoizam i ono „ja znam sve i uvek sam u pravu“. Na Fejsbuku sam Mike Powx, tamo kao i ovde možemo se redovno družiti, popiti kaficu, razmeniti reči, mišljenja.

Komentari

Bol, Lisa Gardner,bibliomanija, Ana Čaić Blažević, APortal,majka, dijete