Magdin stan je detaljno pregledan. Nisu uspeli da pronađu nikakav trag, osim njenih i Denisovih otisaka, kao da niko nije ulazio tu mesecima. To je pomalo bilo čudno, ali s druge strane, žena koja im je čistila stan radila je to detaljno, te je iz tog razloga delovalo kao da su budući mladenci asocijalni. Naprotiv. Jednom mesečno pravili su žurke, umelo je tu da se okupi i do pedesetak ljudi, uglavnom kolege s posla, ali i stari drugari iz osnovne škole, sa studija. Poslednja žurka tog tipa bila je pet dana pre nego što je Magda pronašla plavi šal. Ingrid je tražila spisak ljudi koj su te večeri bili u stanu. Bilo ih je tačno 46. Njih troje je imalo inicijale E.C. Majk je odmah naredio da te osobe dobiju kompletno obezbeđenje. Ingrid je bila protiv jer je znala da ubica nije toliki retard da njegova sledeća žrtva bude neko sa Magdine žurke. I nije bila sa žurke.

            Mesec dana kasnije, Edmund Cerkovic je pronađen mrtav u svom stanu, tačnije njegovu glavu su pronašli u mašini za veš, obmotanu plavim svilenim šalom. Toliko je scena bila stravična i teška, da su čak i forenzičari povraćali, dok je jedna zalutala novinarka pala u nesvest. Majk i Ingrid su znali da će uskoro doći red na njih, ali nisu znali zbog čega, jer je i Edmund bio veoma uspešan u svom poslu, imao je dve fabrike za proizvodnju gumenih i plastičnih predmeta za kuću, a detektivi nisu bili ni blizu tog bogatstva i ugleda.

            „Hoćeš da pređeš kod mene, da živimo zajedno?“, upitao je Majk.

            „Nema šanse, o tome smo već ranije pričali. Ti si sam, dođi ovde kod nas. Tina nema ništa protiv i to znaš. Ona je devojka modernih shvatanja, i previše modernih, tako da, pakuj se i dolazi“, Ingrid je čekala potvrdan odgovor.

            „Ubica je od proteklih 15 žrtava, 12 ubio u stanu, tamo gde su živeli, rizikujemo Tinin život…“

            „Neće on nas ubijati u stanu, neće uraditi ništa što mi očekujemo. Uvek je tri koraka ispred nas, i sada je tako.“

            „Dobro onda, spakovaću se i dolazim“, zagrlio ju je i odneo u spavaću sobu.

            Kada se dan kasnije Majk uselio kod Tine i Ingrid, mlada umetnica je reagovala na sebi svojstven način: „Ok, Majk, možeš da se šetaš go po stanu slobodno, neću ti ništa. Mogu i da te slikam, ali da mi se ne uzbudiš previše.“

Taman je htela da nastavi dalje, njena majka je prostrelila pogledom, a novi član porodice zacrveneo se kao paradajz. Za jednog opasnog detektiva bilo je pomalo čudno koliko je bio stidljiv. Ipak, okuražio se i uzvratio: „Slušaj mlada umetnice, trebaće ti veće platno, ako ćeš golog da me slikaš.“

Namignuo je i otišao u radnu sobu. Majka i ćerka su zanemele. Iste večeri došli su Denis i Magda, i odlučili da prenoće, da daju podršku Ingrid i Majku, jer svi zajedno bili su jači. Nakon večere, opuštenog ćaskanja i smeha, svi su se povukli u svoje odaje.  Noć je bila prilično tiha. Ta tišina nije slutila na dobro. Na drugom kraju grada, u jednom  podrumu, nije bilo tiho…

***

            Spisak sa imenima svih žrtava stajao je na drvenom oronulom stolu u polumračnom podrumu. Bilo je precrtano njih 15, ostalo ih je još dvoje. Muzika je bila prilično jaka za to doba noći, ali osoba koja je nervozno šetala po podrumu znala je da se ništa ne čuje napolju, izolacija kuće je bila odlična. Iako su sva ubistva odrađena savršeno, sada je trebalo biti na vrhuncu zadatka – zakucati i likvidarati detektive. Ta osoba je znala je da će to biti veoma teško, da će to biti onaj pravi izazov, da ne sme da napravi kiks, a to je bilo teško iz jednog sasvim jednostavnog razloga – Ingrid i Majk su je odlično poznavali.

***

            Narednih dana intenzivno su mozgali zbog čega je ubica baš njih ostavio za kraj? Ništa im logično nije padalo na pamet, osim da bi to mogla biti neka osveta, ali i tu su dolazili u ćorsokak. Zbog čega bi to bila osveta jer oni ubici nisu ništa loše učinili? Logično razmišljanje ih je dovodilo do toga, Ingrid je izbacila svaku sumnju da je neko iz njenog bliskog okruženja monsturm koji ubija žrtve na nesvakidašnji i stravičan način. Koncentrisala se na Majka. Ko je zapravo on?

            Živeo je sam od kako ga je upoznala. Pre toga znala je da je imao jednu dužu vezu i da ga je devojka ostavila bukvalno pred venčanje, otišla je sa drugim. To ga je prilično pogodilo, te je odlučio da se više ne vezuje, već se davao kome je stigao. Sve do trenutka kada jedne večeri, ima tome pet godina, nije završio sa njom u krevetu, tačnije na zadnjem sedištu auta. Dogovorili su se da imaju neobaveznu vezu, ali par meseci kasnije to nije moglo tako da funkcioniše, svaki trenutak nakon posla, gde su bili strogo poslovni, provodili su zajedno.

Koliko je znala, Majk nije imao poroke. Retko kada bi popio čašicu viška, redovno je trenirao, sa svojih 50 godina izgledao je barem osam mlađe. Prema njenoj deci bio je divan, nije se mešao u stvari koje ga se nisu ticale, ali je uvek bio tu za njih dve. I one su ga zavolele, onako drugarski. Nije mogla da mu nađe neku veliku manu, osim što je voleo duže da spava, a to sa poslom u policiji  i nije baš išlo. Sada, dok je razmišljala o njemu, zapitala se zbog čega uopšte u njemu traži osumnjičenog i shvatila da je to totalni nonsens. Rešila je da se provoza po gradu, to je opuštalo.

            Vozila se dugo, putevi su bili odlični, i sve širi kako se izlazilo iz centra grada. Rešila je da ode na sasvim suprotan kraj od dela gde je živela i što je dalje išla nekako je grad bio sve mračniji. Pogledala je kilometražu, već je bila udaljena oko 25 kilometara od posla, a čak 50 od svog stana. Bilo je vedro veče, prilično pust saobraćaj, odlučila je da siđe sa glavnog puta i skrene u naselje na periferiji, eventualno popije kafu i da se vrati nazad.Vozila je nekom sporednom ulicom, i na 20-ak metara ispred videla je poznati automobil. Zakočila je istog trenutka i u senci noći ugasila motor i izašla iz automobila. Lagano je išla ka vozilu, kada je dovoljno prišla blizu pogledala je registraciju. Bio je to Majkov automobil. Šćućurila se u jednom žbunu i čekala. Nakon 15 minuta videla je kako Majk dolazi do automobila, brzo otvara vrata i još brže nestaje u noći.

            Oprezno je pratila putanju odakle je on došao do svog automobila. Stazica je vodila prema nekoj kući.  Jedno svetlo koje je izlazilo „iz zemlje“ privuklo joj je pažnju. Dopuzila je do izvora svetlosti. Kada se potpuno približila, imala je šta i da vidi. Na drvenom stolu u podrumu nalazio se spisak. Kao da je namerno bio ostavljen tu za nju. Razbila je staklo malog prozora i uspela je da se provuče i uđe unutra. Odmah je pogledala papir, bila su tu sva imena ubijenih, kao i njeno ime. Na spisku se nije nalazio Majk Strinberg.

Nastaviće se…                     

Mike Px

Komentari

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom :)