Tajna plavog šala VIII dio: Poslednji osmeh

Sama u podrumu ubice. Spisak žrtava bez imena njenog kolege pod rednim brojem 16. Nije postojao taj redni broj, a za razliku od njihovog spiska sa inicijalima, na ovom su bila puna imena. Bilo je i njeno ime, Ingrid Blur. Odjednom je osetila mučninu. Od celog tog sumornog mesta, a i vazduha koji je bio poprilično ustaljen i „težak“, počela je da se guši. Morala je da broji do 10. „Sve će biti dobro, smiri se”, bodrila se. Sve tegobe su nestale kada je čula korake iznad. Neko je bio u kući, nije više sama.

Nije smela da rizikuje i da se iskrade kroz prozor. Zakoračila je na stepenice koje su vodile ka izlaznim vratima iz podruma. Počele su da škripe, znala je da ukoliko bude primećena, da će to biti početak kraja, ali morala je da se suoči sa tim monstrumom. Uspela je uprkos oronulim stepenicama da stigne do vrata. Prislonila je uvo na njih, nije čula nikoga. „Umislila sam, nema tamo nikoga.“ Da li slučajno ili namerno ruka je jače pritisnula bravu i vrata su se otvorila. Kuća je bila u mraku. Jedva je dopirala svetlost iz podruma.

Ne seća se da ikada bila opreznija. Ne seća se da ju je ikada bilo više strah. Ne seća se da se ikada toliko znojila. Rizikovala je. Išla je na sve ili ništa. Jurila je iz prostorije u prostoriju, nije je više bilo briga. Samo je želela da ga uhvati, pa i ako zatreba da ubije monstruma. Kuća je bila, ispostavilo se, poprilično velika. Ingrid je uspela da obiđe sve prostorije. Ni traga od osobe čije je korake čula. Bila je uverena da je neko bio u kući i da ne halucinira. Došla je do izlaznih vrata, bila su zaključana. Jedina opcija da izađe napolje bila je da se vrati u podrum. Na njeno veliko iznenađenje, vrata od podruma su takođe bila zaključana. Bila je sigurna da ih je ostavila odškrinutim kada je izašla. „Dobro, igramo se. Može“.

Ušla je u veliku dnevnu sobu, sela u fotelju pored kamina. Zapalila je cigaretu. Čekala je rešenje? Njega, nju, čudovište? Smrt? Vreme je stalo.

Majk je slutio da nešto nije u redu čim se Ingrid ne javlja već četvrti sat. Telefon je zvonio do kraja. Odmah je svim raspoloživim kolegama rekao da krenu u potragu, da ispitaju gde je bila, kada je poslednji put viđena, s kim… Nije ni on sedeo i čekao, uputio se na mesto gde je Ingrid volela da se osami. Jedino je on znao gde je to mesto. Na dva sata vožnje od grada. Dok je vozio, razmišljao je šta zna o Ingrid?

Bila je majka dve ćerke, propali brak, strašno posvećena poslu, ali je nalazila vreme i za decu. Dopala mu se na prvi pogled, ali je strpljivo čekao priliku, i završili su jedne večeri na zadnjem sedištu auta. Nije imala mrlju u karijeri, ipak, ova ubistva su je dokrajčila, mnogo je ljudi pobijeno na monstruozan način za samo dve godine. Nije mogao da se seti nekog njenog većeg peha, mane, ishitrenosti. Bila je sposobna žena i zavoleo je. Voleo ju je, mada joj to nikada nije priznao. Nikada brže nije stigao na tajno mesto za osamljivanje Ingrid Blur. Noć je bila prilično hladna. Kasno je shvatio da ništa neće moći da vidi u mraku, jedino nju, ako je uopšte tamo. Morao je da prepešači jedan kilometar, jer je teren bio takav da nije moglo da se priđe automobilom. Uzeo je baterijsku lampu i krenuo stazicom kroz šumu. Osetio je svu jezu koju čovek može da oseti. Plašio se, predosećaj mu je bio loš…

Prošao je peti sat kako je sedela u fotelji, u nepoznatoj kući, iz koje je te večeri izašao Majk, u čijem podrumu je spisak svih ubijenih u slučaju „plavi šal“, gde jedino fali Majkovo ime, a njeno je tu, kao poslednje. Čekala je da bude ubijena. Noć je već bila hladna. Tišina je bila nalik onoj zagrobnoj. U proteklih pet sati ispušila je pola kutije cigareta, poslala ćerkama poruke da ne brinu. S obzirom na sve, nije mogla da poveruje da joj se prispavalo. Majk je zvao nekoliko puta, nije htela da mu sa javi. Nije znala šta da misli. San je bio jači od nje. Zaspala je. Pola sata kasnije iz prvog sna probudio je ključ u bravi, neko je ulazio u kuću. Srce joj je jako lupalo. Ustala je iz fotelje i uperila pištolj ka vratim od dnevne sobe. „To je to, obračun počinje“. Ruke su joj se tresle.


Došao je do mesta gde njegova koleginica, ljubav, ume da provede vreme kada joj „svi smetaju“ i kada poželi da „pročisti mozak“. S obzirom da je bilo gluvo doba noći, čuo se samo vetar, koji je u međuvremenu počeo poprilično jako da duva, što je doprinelo tome da vazduh bude još svežiji. Ipak, u daljini video se svetionik, more je bilo prilično mirno, s obzirom na vetar. Majk je seo na stenu, zapalio cigaretu. Pet minuta kasnije vetar se smirio, i talasi su se smirili. Kao da ih je neko isključio. Tišina. Čuo je iza sebe korake, nije želeo da se okreće. Plavi svileni šal pao mu je preko ramena. Nasmešio se. Bio je to njegov poslednji osmeh.

Nastaviće se…

Mike Px

Komentari

Amazonke.com

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom :)

You May Also Like

Bol, Lisa Gardner,bibliomanija, Ana Čaić Blažević, APortal,majka, dijete