Ponekad u snu osjetim da si blizu
nestvarno blizu čak i za san.
Osjetim tvoj dah na zatiljku
i bojim se okrenuti, bojim se da ne iščezneš.
Bojim se spoznaje da ipak nisi tu,
da je sve samo mašta
izazvana željom tako snažnom,
gotovo opipljivom.
Bojim se, bojim se svoje ludosti.

Prošlo je mnogo godina,
ali, kao da sam na početku.
Svaki naš dan iznova proživljavam.

Sve si bliže.
Vidim tvoju košulju prilijepljenu na grudi,
snažne ruke, nemirne prste.
Prilaziš bliže i gotovo čujem
pucketanje grančica pod tvojim stopalima.
Širi se tvoj miris.

Čvrsto stišćem šake,
nokti mi urezuju dlanove,
zatvaram oči,
nadam se kad ih otvorim
opet ćeš biti tu.

…Ali, nema te.

Božana Ćosić

Komentari

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom :)