– Kreativnost? Šta je kreativnost?
– Za puno njih obično ništa.

Kroz življenje, rasli smo sa putokazima onih ‘pametnijih’, koji su tobože uvijek znali bolje. Jesu, ali u kujcu. Uzmimo neki problem. Šta se dešava? Svi su (ili samo neki) tu da se iskukaju, kako se nevolja privukla, ušla pod suknju ili pantole, pa krenula da žulja, poput tvrde stolice. Oni koji su riješili probavne smetnje, opet imaju šabloniziran pristup, za koji se čude, ako ne upali, jer je taj način pomogao Persi ili Muji, i onda kreću mudrolije i savjeti, koji se ne traže. Stani, gdje si se zalaufao/la? Nije sporno, da se taj prijedlog može isprobati, ako ne uspije ovo što trenutno vidim, kao nešto što je brže ili lakše.

Ali, nemoj mi stavljati biber i sol na pamet, jer se moj način djelovanja razlikuje od tvog.

Kažu da godine donose mudrost. Donose, ali se ne zaustavljaju svakom, već produže, noseći je pod miškom, da bi darovali nekog ko to zaslužuje. I, miške imaju šiške, pa se paket sakrije ispod malja (Fuj, kaka, i opet fuj. Stvorila se slika unutar lobanje). Da se vodi napisanom izrekom, onda bi svi oni koji su duže protabanali trenutnom inkarnacijom bili Sofisti, čije moždane stanice rade kao Doxa. Realnost biva drugačija, pa ta Doxa obično bude trabant bez motora i ćelavih guma.

Zašto se ne bi isprobalo nešto atipično, nešto što na prvu djeluje kao salata sa krastavcima bez krastavaca?

Mogu da razumijem one, kojima je nešto hitno, pa se hvataju za onu slamku, koja se već pokazala postojana i čvrsta kao erektivno spolovilo. No, nije li upravo ono što nas krasi, tako jedinstveno?

Moj život nikako ne može biti isti kao život neke bolničarke, žigola, studenta ili frizera. I da postoje neka poklapanja, nošenje sa istim situacijama je ono, po čemu se separatišemo jedni od drugih. Nema tu neke filozofije. To je tako. Međutim, uvijek se napandrče ti stariji, koji su voljni upotrijebiti već izmučenu floskulnu radnju, koju su istrali kao osobu u redaljci, jer je eto, uspjeh zagarantovan.

Jebalo minđu, stanem, pa pogledam, pa mi se uopšte ne da iskoristiti neka riječ, jer ko bi dokazao harlekinu da je vrsta klauna, ako on sebe vidi kao jedinog interesantnog animatora. More misli, i da si bodljikavo prase, baš me briga, ali ubjeđivanje mene u tu tvrdnju, dovodi do toga da se oduševiš lijepim crtama mojih leđa, a vala i picikato (a, nema veze sa violinom) pozadine. Samo gibaj, i nemoj mi skakati po gangliji… Ugristi ću te.

Zašto bih pravio musaku sa mesom i krompirom? Od toliko namirnica, ne želim da se ograničim na nešto što je već oprobano, a pritom još i ne volim. Meso u startu otpada, jer ga ne konzumiram, a od krompira ću radije napraviti restovan. Musaka će biti sa rižom, đuvečom i tikvicama. Možeš me gledati poprijeko i reći da to nije musaka, i da sam ćurliknuo. Ja ću gledati tebe, i pomisliti da si inovativno biće, koliko i kurton od janjećeg mjehura, ali neću ti ništa reći, ne da mi se… Odoh ručati.

Tibetanski Mistik

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Komentari