Jednog dana
Kad utihne jedna strana
Kad kimnemo si u znak nijemog pozdrava
A pogledi nam se sretnu i pišu se sa “Vi”,
Biti ćeš sam, i ja sama
U vrtlogu želja kojima preklinjala sam te
Da nikad ne zaboravimo disati
Zrak natopljen znojem
Čežnju nazvanu imenom naših slova, načetu našim sretnim brojem.

Jednog dana
Kad ne budemo slobodno na “Ti”
Kao da se nikad nismo voljeli
Otvorit će se trajna rana
Zapeći će nošena godinama
Molitvama mojim ko zna koliko puta zacijeljena
Opako će peći
Na radiju naših pjesama riječi
U srcu odzvanjat će teško olovno zvono starog obližnjeg zvonika
Koliko želja, koliko straha
Do posljednjeg daha
Trebalo je…
Je li trebalo?
U pogledu u kojem piše “Vi”
Pročitati “Samo Ti”…

Astrid Bilić

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom 🙂

Komentari