Kad bi negdje, slučajno, postojala Aladinova lampa i bila otkrivena, te davala odgovor na samo jedno pitanje, kladim se da znam šta bi je pitali.

Kad bi je pronašao muškarac pitao bi je “Kako razumjeti žene”, a kada bi ju pronašla žena ona bi pak pitala “Kako da dresiram muškarca”?

E pa vidite, ja nemam Aladinovu lampu i sasvim slučajno nisam muškarac tako da ću se baciti na ovo drugo pitanje kako znam i umijem. Zapravo istina je da ću vam odati jednu tajnu, jedan tajni recept koji se u mojoj porodici prenosi sa koljena na koljeno i prilikom tog prenosa pečati se pljuvanjem u krvavi dlan kako bi magija djelovala, pa ozbiljno shvatite ovo što vam kažem i dobro pazite da vas ne vide da čitate!

Znate, imala sam psa kao mala. Divnog, slatkog, malog psića koji je skakutao okolo i ostavljao svoju kakicu posvuda. Bio je pomalo prljav i neuredan kada je stigao ali ja sam to brzo rješila, sva ushićena ga okupala, sredila, ošišala baš k’o Ceca onog svog momčića u onom spotu. No, ubrzo se on navikao na to sve i postao je bezobrazan i nemaran! Nigdje nije imao mira, odlazio je od kuće ko zna kakvim kujicama i stalno je trgao igračke.  Rekla sam mu ozbiljnim tonom da se smiri i da nije u redu to što radi ali nije me slušao.

Ama uopšte nije obraćao pažnju na to što mu govorim, zamislite! E onda sam se ja sjetila svoje, pokoj joj duši, baba Mike, i odlučila sam da se poslužim porodičnim receptom. Zove se “Odredi pravi trenutak”. Kad treba daj, kad treba ne daj u tome je cijela suština. I tako vam se se jako potrudim oko svoga psića. Posvetila sam mu puno vremena i pažnje, poslužila se tu jednim starim,tajnim trikom i totalno ga navikla na sebe. Za svaku pogrešku bih ga kaznila ignorisanjem i ne bih se igrala sa njim, a za svako dobro djelo nagradila maženjem i nečim slatkim za jelo. Došlo je do toga da nikuda nije mrdao od mene i da je stalno gledao gdje sam. Naravno, uspjelo je. Dobila sam vjernog pratioca i tjelohranitelja u ta dva vesela oka.

Onda kada sam bila malo veća dobila sam pile. Da, pile. Malo, žuto goluždravo, gotovo krepati. Pile je bilo slatko, u početku stidljivo i povučeno, no kako se oporavilo i dobilo natrag svoje perje totalno se uobrazilo!

Počelo je raditi šta je htjelo, hodati svuda i ostavljati svoje kakice svuda za sobom. Počeo se umiljavati svakome ko bi prišao i pijukati čim mu nešto nije po volji! Kad sam mu rekla da to ne radi, zamislite uopšte me nije poslušao iako sam mu pomogla da se sredi i ponovo bude lijep! E onda ja ponovo se sjetih baba Mike, tajnog recepta i odlučih da se potrudim. Isti režim, za pogrešku ignorisanje za dobro djelo hrana i maženje. Isto je baš kao i psić totalno navikao na mene da je počeo da skakuće samo oko mojih nogu i da jede samo iz moje ruke! Naravno, uspjelo je. Pile je voljelo samo mene.

Kad sam postala velika dobila sam muža. Bio je lijep i zgodan, no pomalo dezorjentisan i bez ikakve predstave da li je krenuo ili tek treba negdje da krene. Ja sam ga prihvatila, pokazala mu sve što treba i tu je bio kraj! čim se snašao u vremenu i prostoru, digao je nos do neba i uobrazio se! Radio je šta je htio, stalno je nekuda hodao i ostavljao svoje stvari svuda za sobom. Kad sam mu rekla da to nije lijepo i da to ne radi on me uopšte nije slušao! Ma kao da mu ništa nisam rekla! No ja prepoznah šablon, pa se brže-bolje prisjetih baba MIke, pokoj joj duši, te odlučih da se i oko ovoga potrudim. Sistem je ostao isti. Kada pogriješi ja dignem nos, ignorišem ga u potpunosti i lišim igranja! Kada napravi nešto dobro ja ga nagradim! Napravim dobru večeru, pa ga cijelo veče mazim i igram se sa njim. I tako u krug. Kaže zavadi pa vladaj? Ma kakvi! Samo nekoga navikni na sebe, pa ga onda liši svoje pažnje i to je to!

 Šta mislite, da li je uspjelo? Naravno, uspjelo je! Dobih poslušnog partnera koji svako veče pokupi svoje prljave čarape i nosi ih u korpu!

Tehnike baba Mike su učinkovite očito! Ali, u čemu je tajna? Tajna je u tome da prepoznate pravi trenutak kada nešto treba da pružite a kada da uskratite! Takođe treba da prepoznate potrebe jer sve se oko toga vrti, zar ne?

 Pa gle, nebitno koje je muško u pitanju, koje vrste, kad je punog stomaka i umoran od igre , učiniće ama baš sve što mu tražite! Pokušajte!

Aleksandra Bursać

Volim pisati i pišem od kad znam za sebe. Pisanje je lijek za dušu , a ovdje pričam kako je to biti žena, majka, supruga, domaćica, a opet imati snove i želje i sve te osobe spojiti u jednu.

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.