Kancelariju pravne službe Zavoda za usklađivanje ispunio je miris kafe. Pravnica Šuhra, još uvijek bunovna, podigla je džezvu s ringle i stavila je na tablu, pored tri šoljice i kutijice “natreen” zaslađivača. Zatim je isključila rešo iz utičnice i uključila tranzistor, čija je frekvencija vječno podešena na Radio Kalman.

Sjela je na stolicu, a kancelarijom je odjeknuo glas Rize Hamidovića: “Dok me nose na tabutu, otkrijte mi ruke do lakata gole…”

Namrštivši se, pravnica Šuhra je naglo ustala sa stolice i osjetila jak bol u leđima. Ipak, želja da promijeni pjesmu bila je jača od reumatskih bolova, jer to nisu stihovi za nekoga ko završava sedmu deceniju života. Preskočila je frekvencije gdje su pjevali Bajaga i Nina Badrić, još malo okretala potenciometar i onda se vratila na Radio Kalman, uvidjevši da nema dobrih pjesama na drugim stanicama. Rizo je u međuvremenu završio svoju pjesmu i mikrofon prepustio Lepom.

“Pusti meeee, neka me… ”
“Uh, to je ono pravo!”, pomislila je pravnica Šuhra.
“Pusti meee, neka meee… “, pjevala je i Šuhra zajedno s Lepim i sjela ponovo na stolicu da razlije kafu.
“E, nek si, vala, i udunula Rizu! Nasabahu trebam slušat o tabutima.”, prokomentarisao je pravnik Zijo sa stolice prekoputa gutajući svoju redovnu terapiju za visok pritisak.

Zijo je prethodnog dana proslavio šezdeset sedmi rođendan i supruga je spremila nešto bogatiju trpezu za goste pa je Zijo, ne mogavši da odoli pečenju, pojeo skoro čitavu plećku, iako mu je doktor strogo zabranio takva jela. Cijele se noći loše osjećao i prevrtao po krevetu, jedva čekajući svanuće i odlazak na posao. Zna pravnik Zijo da mu i kafa nije preporučljiva, ali jutarnju jednostavno mora da popije, doduše, uz prethodno uzimanje terapije za pritisak i korištenje “natreen” zaslađivača. I količina šećera u krvi pravnika Zije daleko je od optimalne, pa mu kolegica Šuhra, kao dugogodišnji dijabetičar na inzulinu, često daje korisne savjete. Korištenje zaslađivača umjesto šećera njena je preporuka. Zijo se protegao do table, uzeo svoju šoljicu i ponovo sjeo, kao bi završio partiju preferansa na računaru.

Treća šoljica bila je rezervisana za ekonomistu Nazifa. On ne radi u kancelariji pravne službe Zavoda za usklađivanje, ali je tog jutra, po dogovoru, morao da dođe kako bi se tročlana konkursna komisija kompletirala i prionula na posao. Malo je kasnio, jer je prethodno trebalo otići do protokola Zavoda i uzeti koverte s dokumentima kandidata koji su se prijavili na konkurs. Sačekala ga je ohlađena kafa u kancelariji pravne službe. Ekonomista Nazif je spustio gomilu koverti na sto i svalio se u stolicu za stranke. Umorno otpuhujući, rekao je:

“Teško ovo, u pičku materinu! Što ste meni sipali kahvu? Ja ne pijem.”

“Otkad to?”, upitala je pravnica Šuhra.

“Otkad mi je doktor zabranio. Hoću da uhvatim još koju godinu kolko-tolko zdrav. Kome se s plate od hiljadu i po spušta na penziju od četristo?!”

“Nikome.”, složio se pravnik Zijo.

“Tako i treba, samo se pridržaji.”, rekla je pravnica Šuhra, uvijek spremna da da neki koristan savjet.

“Nego, ljudi, evo, popila se kahva, da mi krenemo s poslom, može naletit direktor…”, predložio je pravnik Zijo.

Ostali su se složili, i ovaranje koverti je započelo. Tražio se sekretar Zavoda, sa završenim pravnim fakultetom ili nekim drugim fakultetom društvenog smjera. Konkursna komisija se dobro zabavljala.

“Joj, gledajte ove šmizle!”, dreknula je pravnica Šuhra pokazujući fotografiju prelijepe mlade djevojke i dodala: “E, ti ga, vala, nećeš ovdje raditi!”

Zijo i Nazif su se smijali.

“Nemoj zezat, Šuhro, baš je dobra!”, prokomentarisao je Nazif smiješeći se.
“A vidi ovom frizure!”, rekao je pravnik Zijo. “Ovo, bogami, sve neki drogeraši!”
“Vidi ovom ušiju!”, ponovo se javila Šuhra.

Zabavljali su se više od sat vremena gledajući fotografije kandidata i čitajući njihove biografije, a onda je u kancelariju, bez kucanja, ušao direktor sa kovertom u ruci. Smijeh se utišao kao po komandi.

“Šta radite?”, upitao je direktor.
“Evo, direktore, ovaj konkurs, pa čitavo jutro ne dižemo glave od posla.”, odgovorila je Šuhra.
“Tako i treba, samo radite.”, kazao je direktor i nastavio: “Kolegice Šuhro, ovu kovertu odvojite od ostalih i malog pozovite posebno na intervju. Ovo je sin ministra Bičakčića.”
“U redu, direktore.”, rekla je pravnica Šuhra uzimajući pruženu kovertu.
“A sada nastavite. Alahimanet.”, pozdravio je direktor konkursnu komisiju i izašao iz kancelarije.

***

Osam dana prije, u jednom dnevnom listu izašao je konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vrijeme – za radno mjesto sekretara Zavoda za usklađivanje. Pored opštih uslova predviđenih Zakonom, kandidati su bili dužni da prilože dokaze o ispunjavanju sljedećih posebnih uslova:







– fotografija kandidata

Sead Kratina

Komentari

Mi smo redakcija APortala a vi čitate članak s našom preporukom :)

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.