Žanr: Romantičan blog s plakanjem.

Potrebno za čitanje: par rolera, kompjuter, (mirna) deca, zrnce optimizma. 

 

Deca su zaspala. Pravi je trenutak da mi izraste još jedan par ruku, jedan jedini par krila i na nogama koturaljke. Nemam vremena da isplačem umor.

Nikad nisam znala da vozim rolere. Zapravo, nikad nisam ni probala. Nisam se okušala ni na rošulama. Sećate se, to su one patike sa točkićima. To neiskustvo iz detinjstva mi se sada slatko obija o glavu – jer se sada, umesto iz zabave, vozim iz potrebe da preživim jedan taaaako dugačak dan.

Moj dan je najlepši dan na svetu. Kažem jednina i kažem superlativ, jer jedino tako možeš sačuvati zdrav razum danas ako si:

  1. Žena
  2. Majka
  3. Blogerka

Krenimo redom. Kad si pod broj jedan Žena, onda se zna i očekuje da si ispred svega carica svog carstva – čitaj: domaćica svog domaćinstva i supruga bez premca. Ja to definišem kao žena – glagol. Znate to? Pere, riba, kuva, usisava – a sve sa svoje dve ruke i dve noge. Nasmejana i beskrajno zaljubljena u muža. Peva dok mu košulju pegla. Ne folira se. Stvarno je srećna. Umorna je – ali srećna. Svako u kući ima jedan takav primerak odmalena. Što nas dovodi do broja 2. Majka.

Kad si pod broj dva Majka, onda se zna i očekuje da si ispred svega carica detetovog carstva – čitaj: ne piješ vruću kafu, ne ideš sama u kupatilo i ne jedeš tople obroke, a da te ne prekinu. Imaš ratne rane na stopalima od igračaka rasutih po podu, imaš fleke na bluzi od čokolade, mleka i smokija, imaš prljavu kosu i najlepši osmeh na svetu. Zasijaš kad te dete poljubi u čelo – jer si se požalila da te boli glava. (Mama, ljubim da prođe.) Rekoh, glava? To nas dovodi do broja 3 Blogerka.

Kad si pod broj tri Blogerka, onda se zna i očekuje da si ispred svega carica svog veb carstva – čitaj: zanimljivo pišeš o zanimljivim stvarima koje ti se dese, čak i kad se čini da se ništa zanimljivo ne događa u tvom životu i danu. Jednom rukom kuckaš tekst, drugom podgrevaš mleko, nunaš bebu, češkaš starije dete… (nastavi niz).

Što nas vrati na jedninu i superlativ. Najlepši dan. Kad si žena, majka, blogerka – onda sebi duguješ da ti svaki dan bude najlepši. (U suprotnom ćeš poludeti.) Ne razmišljaš o tome kakvo ti je bilo juče, niti šta će se dogoditi sutra. Nemaš tu privilegiju, jer moraš biti prisutna tu, danas. Čak i kad ti je muka od mirisa luka. Čak i kad deca histerično plaču – u isto vreme. Čak i kad ti se čini da je inspiracija otperjala niz ulicu na istim onim rolerima s početka priče.

Roleri su zgodno prevozno sredstvo u trci s vremenom. Žena, majka, blogerka nikad nema dovoljno vremena da bude sve što treba da bude i da joj, pritom, svaki dan bude najlepši. Znate one žene što kažu kako je „sve samo stvar dobre organizacije“? E pa to je najveća laž na svetu. Nekad i najbolja organizacija padne u vodu, jer se dete probudilo, uprljalo, razbolelo, naljutilo, rastužilo. Nekad se vreme suzi i skupi kao da je greškom oprano na 90 stepeni u veš mašini. I to baš onda kad su se najavili gosti, ili kad imaš rok da predaš kolumnu, ili kad nisi spavala poslednjih 18 sati.

Posle mita o dobroj organizaciji tu je i mit o baka-servisu koji rešava sve vaše probleme pritiskom na dugme. Kažu: „Iza svake uspešne žene stoje dve bake koje čuvaju njenu decu.“ Ja sam jedna od onih majki koje veruju da bake postoje da maze i vole. Da tu ljubav ne možeš da smestiš u nekakav servis samo da bi prala/peglala/pisala/spavala. Ali da u iste svrhe možeš da upotrebiš vreme koje bake koriste da se poigraju sa svojim unučićima. Ali opet – i to nije svakog dana. I ne iskoristiš svaki put ekonomično to „slobodno vreme“. (Nekad, prosto izblejiš na Fejsu.)

Ljudima koji te posmatraju sa strane izgledaš kao nepopravljivi romantik. Stalno si bleda, a umesto pudera na licu nosiš osmeh i podočnjake do brade.  Ali to su drugi ljudi i oni su, kao što rekoh, sa strane. Iznutra, ima dana kad ništa nije romantično i smešno. Umor ti sroza vokabular  na kapacitet dvogodišnjaka – što je malo nezgodno kad treba da napišeš tekst od 1000 reči koji će čitati odrasla osoba. Kad smo kod odraslosti, stepen zrelosti padne na niske grane baš onda kad se očekuje da budeš oštar roditelj koji vaspitava. Samoj sebi dođeš nevaspitana, jer bi umesto te celodnevne borbe izabrala ležanje u pidžami i maratonsko gledanje neke komične serije. Al’ gle jada, samo je tvoj život komičan!

Šta da radiš tada, a da te haotična svakodnevica ne otera u ludilo?

Prvo, svakog jutra obećaš sebi da će taj dan biti najlepši. Naoružaš se hrabrošću, strpljenjem i optimizmom. Dozvoliš sebi da sve što se desi osetiš. Čak i onaj haos u sudoperi, dnevnoj sobi, glavi. Sve ono što je dobro i sve ono što je loše. Prepustiš se svim svojim ulogama, pa budeš žena svom mužu i kući, majka svojoj deci, a blogerka sebi. Nekad će biti teško, nekad će biti neizdržljivo, a nekad nepodnošljivo lepo. Suština je da sve proživiš. Jer, na kraju krajeva, vozila rolere ili ne, kad uspavaš decu – sve možeš staviti u blog.

Srbijanka Stanković

Aska – crna ovca i pisac. Kalinina i Lazarova mama. Zaljubljena u Žmua i život. Jednostavna kad treba. Snažna dok sanja. Raste iznutra.

Budna već tri veka.

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.