U potrazi za boljim sutra

Kladim se da je jedna od najčešćih tema u svakom razgovoru odlazak odavde. Ma makar i na par minuta, nema te priče bez spomena o odlasku. Nebitno u kojem gradu ili kojem društvu. Čak više nije bitna ni starosna dob sagovornika.

Krenuvši od osnovaca u školskim klupama preko maturanata koji trebaju da donesu neke najvažnije odluke na prekretnici svog života pa sve preko mladih ljudi i onih nešto  starijih. Čak i onih baš starih, oni makar moraju da kukaju kako im sva mladež ode i svi doktori kojima idu pa ih brine kome će to sada ići da pričaju o svom artritisu i ostalim bolestima. Ma svi pričaju o odlasku odavde nema šta. I to je sasvim logično, zar ne? Zašto ostajati i na kraju krajeva kako i sa čim ostati ovdje? Bez budućnosti bez perspektive?

Prije svega sagledajmo sad ovu situaciju koju imamo i budimo realni. Statistički podaci kažu kako je više stotina hiljada ljudi otišlo, a još više njih se na ovaj ili onaj način sprema da ode. Nije više važno ni kuda. Većina se odlučuje na ove nešto bliže zemlje tipa Austrije, Slovenije i Njemačke, ali sve su češći i ovi što se pak usuđuju pa odlaze zaista daleko. Amerika, Kanada, Australija. Čak i Afrika je uključena.

A zašto odlaze? Sigurno im nije dupe željno puta pa eto, došlo im da malo skoknu negdje da vide kakva je tamo kultura. Smiješno, zar ne? Jer sa našim platama ne možeš ni do susjednog grada da odeš tek onako jer ti je došlo i da vidiš šta tamo ima. Zar zaista ispada da je svugdje bolje nego ovdje? Ispada.

Znači jasno je, treba otići. Svi odlaze.

No opet iako svi odlaze, ti opet ostaješ. Ma samo idu jedan po jedan i polako se krug oko tebe sužava sve više, krug ljudi sa kojima si se družila i funkcionisala. Oni su svi našli neki način i nekoga da ih odvuče odavde, a ti, pošto nemaš nikakvu tetku koja se nije udavala i nije rađala pa je željna djece, ostaješ ovdje da se patiš i boriš. Ali i ti želiš da ideš. I tebi je zaista dosta ovog života, ovih ljudi, ove besparice i korumpirane države koja se brine samo za svoje dupe. Pa kako onda ti da odeš?

Prvi i najjednostavniji način ti je da pronađeš nekog Njemca/Austrijanca ili koga već zavisno od države u koju hoćeš da odeš i da se lijepo udaš. U svakom slučaju bolje ćeš proći nego da se vežeš za nekog našeg neandertalca, a usput to ti je i sigurna karta ka drugom svijetu. Postoje i ti neki dogovoreni brakovi, ali opet je sve mnogo jednostavnije i ljepše kada bi našla nekoga tamo i zaljubila se pa tako sve osnovala iz ljubavi. E, to bi bila prava bajka i ispunjenje želja današnje princeze. Jer današnja bajka nije više princ na bijelom konju, već princ koji ima papire. Ali kako da pronađeš i upoznaš svog stranog princa kada ti ne ideš nikuda da bi uopšte imala priliku?

Znači ništa, idemo dalje. Da se zaposliš. Dobro, nije sporno, ali da bi se zaposlila treba ti viza. Trebaš imati firmu koja je voljna prijaviti te i dati ti radnu vizu da bi mogla legalno tamo da budeš. Opet nema tu baš neke velike sreće po tebe ako nemaš neke veze ili nekoga da te odvuče, nađe ti posao i garantuje za tebe. Okej nema veze, ne posustaj naći ćemo načina. A da ipak slučajno nemaš kakvu tetku tamo? Ili ujaka, strica? Okej zaboravi nema veze.

Naredna opcija ti je rad na crno. Možda neko čuvanje djece ili kakav posao njegovatelja. Ako nemaš medicinsku školu možeš da ideš da radiš negdje u nekoj kući i brineš se o nekome i o tom domaćinstvu pa tri mjeseca tri. Polako. Možda kroz neko vrijeme stekneš ljubav i povjerenje ljudi kod kojih si pa ti možda oni pomognu da se snađeš i možda čak i da ostaneš tamo. Jeste da je to mač sa dvije oštrice, da rizikuješ mnogo, da ne možeš znati gdje ideš i kome, ali budimo realni, šta god da zatekneš, ne može ti biti gore no ovdje što je. Možda i nije tako loša opcija na neki kraći period usuditi se i tako otići. Nešto novca prikupiti, pa onda gledati šta i kako dalje jer bez novca ne možeš ništa započinjati.

Prekvalifikuj se!

Ako imaš mogućnosti ne bi bilo loše i da upišeš prekvalifikaciju svog zvanja pa upišeš medicinsku školu i stekneš zvanje medicinskog tehničara. Srećom po nas, Njemačka je u tolikom deficitu tog zanimanja da će naredne tri generacije naših medicinara da bude zaposleno tamo i i dalje će ih faliti. Ali treba ti i jezik pa bolje počni odmah da zagrijavaš stolicu.

Sve u svemu, vidiš da nije sve tako crno. Svaki dan se stvara neki novi način da se ode odavde. Eto najavili su čak i da Njemačka uskoro ukida vizni režim, sad koliko je to istina vrijeme će tek pokazati, ali uzmimo suštinu.

Šta je ono suština ovdje? Suština je to da odavde treba ići i to što prije. Ići jer nemaš ovdje ništa, ama baš ništa, a ako odeš imaš barem priliku da nešto stvoriš.

Nećeš imati ko zna šta, ali barem ćeš znati da će neko tamo negdje da cijeni tvoj rad i da plati za njega. Nije to čak ni neki rizik ovdje radi i ništa nemaš tamo ćeš raditi i možda nešto i mati. Onda šta čekaš? Koji ti način biraš da odeš odavde?

Aleksandra Bursać

Volim pisati i pišem od kad znam za sebe. Pisanje je lijek za dušu , a ovdje pričam kako je to biti žena, majka, supruga, domaćica, a opet imati snove i želje i sve te osobe spojiti u jednu.

Komentari