Priprema, pozor, idemo na more

Prvo, udahni duboko. Ne ideš na trke, na razgovor za posao, niti na ispit. Ideš na odmor. Ovo čekaš čitave godine; za ovo radiš, ovim se tešiš, ovoga se najradije prisećaš. Zato ne kvari stresom.

Neka ti i priprema za tu tvoju krišku hedonizma bude opuštajuća. Sve ćeš stići. Ništa važno nećeš zaboraviti da poneseš. A ako i zaboraviš, dovoljno je samo da poneseš sebe. Čim osetiš onaj miris mora, znaćeš da ti ništa drugo i ne treba.

U redu je, napravi svoj spisak potrepština. Ili dva. Ili pet. Pasoš, pegla, punjač za mobilni, fen, kozmetika, šminka. Onda se vrati i precrtaj peglu i fen. Pusti kosu da se suši na vetru. Ne zamaraj se unapred odevnim kombinacijama kojima je potrebno peglanje. Ideš na odmor. Sad precrtaj i šminku. Bar pred suncem nemoj skrivati svoju lepotu. Neka ti se odmore i obrazi i kapci i trepavice. Zaslužili su to, zar ne?

Hrana za put, hrana u konzervama, kafa, cigarete, hrana za grickanje na plaži. Pa testenina, pa pirinač pa začini. Pa deterdžent za sudove i sunđer da opereš sudove kad sve to skuvaš i pojedeš. Šta, za šporet nema mesta? Mini frižider ništa? Mikrotalasna možda?

Zaustavi se. Udahni duboko; ideš na odmor. Ne ideš na takmičenje u prejedanju, niti na pusto ostrvo gde nema prodavnica ni kafića. Počasti se lokalnim sirom i maslinama za doručak, a na plaži grickaj voće sa ukusom primorja. Probaj njihovu kafu i njihove specijalitete. Mani se hrane za poneti. Izbaci glasove svojih roditelja iz glave i umesto da trošiš na hranu sa svojih spiskova, troši tamo na hranu iz njihovih pećnica i prodavnica. Isto će te koštati, a manje ćeš vući.

Onda odeća i obuća. Haljine, šorcevi, suknje, majice, grudnjaci. Kupaći kostim, jedan, drugi, treći. Sandale i papuče, možda i salonke. Patike? A šta ako bude hladno? Neki duks, jakna? Možda i farke ili trenerka? Prestani. Opet udahni duboko; ideš na odmor. U sred leta, kad zahlađenje znači pad temperature na najmanje dvadeset i pet stepeni. Ponesi haljine svih boja i dužina.

I kupaćih koliko hoćeš. Jedne papuče i jedne sandale. Pusti telo da ti diše i kožu da se regeneriše i oporavi. Pusti kičmu da se uspravi i svoje grudi, male ili velike, da se odmore od žica, korpi i stezanja. Neće ti dugo trebati da shvatiš da si najlepša tako prirodna; okupana suncem, posvetlelih krajeva, nenašminkana, u letnjoj šarenoj haljini koja pleše oko tvojih kolena.

Ponesi svega tri knjige, ako baš moraš. I neka svaka od njih bude lagana i pitka. Sve više od toga znači da ćeš većinu vremena provesti pogleda uprtog u ispisane stranice, umesto u talase, horizont i zalaske sunca. Pusti tu glavu da se opusti i razmrsi svoje čvorove. Ne napadaj je teškim štivima, barem tih desetak dana. Rastereti je od briga, borbi i teških odluka; svojih i tuđih. Ne opterećuj se nečim što će te svakako čekati kad se vratiš. Ideš na odmor. Čitaj kad se vratiš. Mozgaj kad se vratiš. Tamo upijaj lepotu morskih mirisa i boja.

Selfi stik obavezno, iako sam sa njim posvađana. Probaj da se uslikaš na stotine puta. Ne zbog društvenih mreža, ne zbog drugih ljudi. Već da uhvatiš taj svoj neprocenjivi, bezbrižni izraz lica. Da kasnije čitave godine možeš samoj sebi da govoriš koliko si lepa. Da imaš dokaz da sve tvoje brige mogu da se isperu morem i iskorene suncem. Da si i dalje nepobediva. Iako ponekad zaboraviš to.

Naposletku, dok se budeš pakovala, odvrni neku latino muziku do daske. Proslavi sama sa sobom što si sa svojih deset prstiju zaradila da odeš na taj zasluženi odmor. Đuskaj po stanu dok budeš slagala u kofer tih nekoliko odabranih haljina. I raduj se, kao malo dete. Jer vratićeš se jača. Vratićeš se sveža i oporavljena. Setićeš se koliko je lepote u životu i koliko te toga čudesnog tek čeka. A sad idi, pravi te svoje spiskove. Znam da jedva čekaš. Samo lagano, bez panike i opterećivanja. Ne zaboravi, ideš na odmor.

Dragana Stanić

Komentari

Dragana Stanić

Rođena sam u januaru 1986. godine, u ovom životu pod imenom Dragana Stanić. Kroz pisanje sam naučila da dišem, a kroz studije psihologije da posmatram svet i da ga razumem. Godine 2012. proglašena sam pobednicom konkursa za najlepše pismo inspirisano knjigom „Pismo gospođe Vilme“, a 2017. pobednicom konkursa Marijino Neotkriveno Perce, nakon čega je nastala ova kolumna. Od neostvarenih želja, posebno bih naglasila putovanje oko sveta, kućnu biblioteku od barem hiljadu naslova i jedan zagrljaj tačno skrojen po mojoj meri. Volim: trešnje, ringišpil, miris stranica tek kupljene knjige, sladoled od čokolade, ljude koji uvek znaju šta da kažu, leptiriće u stomaku, božićne lampice, jun i stare viktorijanske kuće sa tremom, iz filmova. Ne volim: jadikovke, čokoladu sa kikirikijem, jednosmerne ulice, slabiće, novembar, obećanja, pitu od jabuka, zvuk lokomotive i satove koji ne rade. Verujem da postoji u meni ta neka bajka svih bajki. Najlepša uspavanka za devojčice i ponekog dečaka bistrih očiju. Čudesni scenarijo za film koji nikada neće snimiti. Postoji ta priča koju uporno ne uspevam da zapišem, a dišem je. Prevrćem je po prstima, gužvam po džepovima, pa je skrivam pod jastucima. Plašim se da će se, ako je ne napišem, nekako zauvek iz mene izgubiti. I tako svakog dana dopisujem po koji red i priča nastavlja da živi...

You May Also Like