Kada se okrenem i pogledam iza, u neku manju i jadniju verziju sebe, htjela bih si reći da sam glupa. No preskočit ću to jer sam na psihoterapiji naučila da se takve stvari ne govore samoj sebi.

Previše razmišljam dok radim najobičnije stvari. Nekada dok lakiram nokte pomislim kako je glupo sto se maslac tako stisne u hladnjaku, a ne možeš ga držati van njega. Neki dan, dok sam kuhala kasni ručak, razmišljala sam o tome kojim pridjevom da zamijenim pridjev glupa.

Došla sam do zaključka da je OK reći si da sam bila neiskusna. Jedno vrijeme nisam ni htjela postati iskusnija. Ona druga ja, što je zapravo oduvijek čučala  u meni, govorila bi mi kako se rade prave stvari, ali sam ja bila iskusna u tome kako joj začepiti usta i nastaviti raditi neiskusno. Nekada je, ta druga i pametnija ja, bila samo malo iznad peta, a nekada bi se podigla i iznad koljena pa bih je gurala stopalima nazad u pete.

O tome sam razmišljala dok sam jela svoj kasni ručak i gledala u veš kojem će trebati dva dana da se osuši s obzirom na to da je vani jesen usred ljeta. Razmišljala sam o tome kako je oko mene baš puno neiskusnih ljudi i onih koji su bili neiskusni dug period pa si priznali da su takvi i krenuli u šetnju s onim iskusnim što je čučalo u njima, nekada kod koljena, nekada kod peta.

Upoznala sam puno djevojaka koje su pristajale na loše veze i  odnose o kojima se trebaju snimati filmovi. Filmovi u kojima ti oba glavna lika idu na živce. Ni muškarci nisu izuzetak. Imam prijatelje koje baš vole biti maltretirani od strane neiživljenih žena. Nekada je to u vezi obostrano. Maltretira malo on nju, malo ona njega, no nitko ne želi biti prvi koji će izgovoriti te teške riječi i otići svojim putem. Nije ovdje ni bitan spol, bitno je da smo svi (bili) dio iste priče.

Baš o tome sam razmišljala dok sam promatrala sivo nebo i veš koji je beživotno visio na balkonu. Bila sam i ponosna na neke od nas, jer velik je korak neiskusnu sebe šutnuti u dupe i otići na dejt s onom iskusnom koju si skrivala u petama.

IMG-3286

Prije, dok sam osuđivala i smijala se stvarima koje zapravo imaju smisla, bila sam uvjerena kako je glupost kada kažu da tvoje misli kreiraju tvoju realnost. No to je istina.

Nekada mi nije bilo jasno zbog čega sam toliko jadna i zašto se sve oko mene pretvara u sranje kada ja baš razmišljam pozitivno i vesela sam osoba. Možda sam i bila – među krivim ljudima i na krivim mjestima, ali nikada sama.

Dugo  mi je trebalo da shvatim da je to neiskusno biće koje je čučalo u meni zapravo bilo ovisno o tuzi, a kada je htjelo sreću, htjelo ju je na silu i kroz nekog drugog, kroz nešto drugo, nikako kroz sebe samu.

Voljela sam nekada prije govoriti da sam se rodila s tom tugom u sebi. Nisam. Ne rađaš se nekakav, nekakvim postaješ. Ja sam postajala tužna zbog svega što sam prošla u životu.

Nekada prije nisam voljela kada mi netko kaže da sam puno sranja prošla u životu, nekada prije nisam znala ni primiti kompliment, bilo me stid svega toga. Danas nije. Postala sam tužna jer sam bila okružena tugom.

Moj se um istrenirao na kriv način.

Uvijek bih pomišljala na ono najgore i ponekad je teško boriti se s takvim mislima, no trudim se, mijenjam se.

Kada se okrenem i pogledam iza, u tu neiskusnu verziju sebe, želim se samo nasmijati i reći si hvala. Puno sam naučila od sebe same. Puno sam govana pojela da bih kasnije mogla znati razlikovati ono jestivo od onog nejestivog.

Ne žalim ni zbog čega. Nije mi žao ni suza, ni gladovanja, ni odgađanja, ni deranja, ni svađa, ni duboke nesreće i patnje. Ne žalim ni zbog čega…jer da nije bilo neiskusne mene, ne bi se ni ova iskusna mogla dići iznad koljena i povesti me putem s kojeg  sve rjeđe silazim.

Nina Bljak

Studentica filozofije. Vječni sanjar koji svijet gleda očima djeteta. Vjerujem u riječi, knjige, filmove, prirodu, glazbu i horoskop. Zaljubljena u ljubav. Prijatelj svih.

Komentari