Lako je tebe voleti
Ti se smeješ jutru
i maseš drveću u prolazu,
u tvojoj glavi večito proleće vlada,
dok hodaš ispod tvojh nogu cvetaju irisi,
trava se klanja da bi ti prošla,
lako je voleti tvoje oči jer u njima vatra spava,
lako je voleti tvoj hod jer od njega se cela planeta malo zaljulja,
lako je voleti tvoj dodir od njega se telo žari i sija poput epolete na reveru,
lako je voleti tvoj um,
on je čist i uzvišen i optočen baroknim zlatom,
teško je tebi voleti mene,
zgužvan u svoj sivi kaput,
sapet između dana i noći
ne praveći razliku.
Teško je voleti nekog ko ne voli sebe.
Sve sam hteo al’ malo uspeo.
Sve sam dao al’ malo dobio.
Mogu ti dati par stihova,
stari kofer bez drške
i pregršt slika bez boje,
mogu ti dati štap za šetanje kroz snove,
cipele za skitnju i
prazne dzepove,
al’ mogu ti dati život ako treba
i onako ne bih znao da ga upotrebim,
ali ti ga ne bi uzela.

Znam da bi bila moja al’ te ne dam,
nisi ti za moju pomrčinu,
nemam ja cvetove za tvoje leptire,
niti imam neba za tvoje ptice,
nemam ni mrva za tragove,
imam nešto tuge i nemira,
nekog mraka iz svemira
i nešto prašine iz Indije,
poneki kamen sa Jadrana
i široku dušu Balkana
ranjenu više puta u sličnim bitkama.
Sam sam u sebi zatrovan.

Ne, ne moj me voleti,
pusti da ja volim tebe.

Ivana Aleksov

Komentari

Pronađi sebe da bi razumeo svet ..by Ivana A. Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno. Život se ne bira on nas izabere. Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice, nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta, a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan na kojoj se sanja. Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim. Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar