Od malih nogu te uče da šutiš. Šuti jer je to nepristojno govoriti. Šuti jer ne treba starijim odgovarati. Šuti, jer nije tvoje da pričaš. Uče te i da nepravdu ne vraćaš nepravdom. Da udarac ne uzvraćaš udarcem. Učili su te da se ne psuje. 

Provokacije izignoriši jer ne trebaš se spuštati na svačiji nivo. I tako odrasteš u jednu pristojnu osobu, koja na uvrede šuti, koja se ne svađa, koja žmuri na provokacije. Izrasteš u osobu koja guta. Guta i šuti. Jer nije pristojno odgovarati nadređenima, nije pristojno odgovarati starijim, ne možeš se spuštati na novo bezobraznih i beskarakternih osoba. Ne možeš im odgovarati na prozivke i uvrede jer ćeš biti i ti kao oni.

Znate šta, zajebite vi i pristojnost i šutnju. Zajebite vi i te nivoe na koje se ne treba spuštati. Za neke ljude se vrijedi spustiti pa ih staviti na njihovo mjesto. I zajebite vi to zlato od šutnje. Šutnja nije zlato. Šutnja je otrov. Otrov koji progutaš svaki put kad nekom ne odgovoriš na uvredu ili omalovažavanje iz pristojnosti. Ti šutiš i gutaš ono što bi trebalo da kažeš, a u tebi se malo po malo stvara otrovna kugla koja ti jede iznutricu. Grize te i razdire. I svakim danom je sve veća. A ti šutiš.

Pričaš ponekad sama sa sobom, kažeš u ogledalo sve ono što si trebala nekom u lice. Ili kad kugla postane toliko velika da imaš osjećaj da će eksplodirati i ona i ti s njom, prosto se zatvoriš u sobu i isplačeš i otrovna kugla od šutnje bude podnošljivija. Ali samo za kratko. Jer ljudi u bezobrazluku nemaju granica. Tvoju pristojnost će iskoristi protiv tebe do kraja. I neće oni reći da ti šutiš jer si pristojna. Ne. Reći će da šutiš jer nemaš šta reći. Reći će da šutiš jer su u pravu. Reći će da šutiš jer si glupa. Sve će reći sam ne to da šutiš iz pristojnosti

I čemu onda šutnja? Kakvo je to zlato? Ko izmisli takvu glupost? Ko reći da se djeca trebaju odgajati da šute? Kakva pristojnost? Gdje to prolazi? Može li se u ovom današnjem svijetu preživjeti s njom? U svijetu u kojem su izumrle sve prave vrijednosti? Šta ti ostaneš koji ih još uvijek njeguješ? Budala? Zajebi sve to i pošalji sve do vraga. Pošalji do vraga svakog ko te uvrijedi. Pošalji do vraga svakog ko te gleda s visine i pokušava te napraviti manje vrijednim. Pošalji do vraga svakog ko tvoju pristojnost iskorištava protiv tebe. Pošalji do vraga svakog ko tvoju šutnju smatra tvojim slabošću. Pokaži zube jer ih imaš. Svi ih imaju samo neki stalno reže a neki se eto sklanjaju jer su ih tako naučili.

Zajebi sve to što su te naučili i pošalji sve do vraga. Jer ovi što su te učili pristojnosti i šutnji sigurno nisu računali na to da ćeš živjeti u ovako prljavom svijetu, okružen sitnim dušama, poganim jezicima. Zato zajebi šutnju i progovori. Vidjet ćeš kako će ustuknuti dok pokažeš zube. Ti koji najviše laju su najslabiji i najplašljiviji. Samo malo zareži i oni će podviti rep i znat će da ne treba na tebe više da laju.

Tražit će novu žrtvu. Nekog drugog pristojnog ko nije naučio ovu lekcije i misli da je šutnja zlato, a ustvari u sebi skuplja otrov koji će ga izgristi.

Ilda Dedić

Djetašce zarobljeno u tijelu žene. Voli život, ali ne voli njegovu ozbiljnost, pa se protiv nje bori tako što od svega pravi šalu. Još uvijek je sitnice neizmjerno vesele, poput dvije kugle sladoleda i čokolade koju nikad ne pojede do kraja. Oni koji je ne poznaju kažu da je hladna. Ali to je samo maska. Osjeća više od drugih. Više nego što treba. A onda to stavi na papir i tako nastaju njeni tekstovi.

Komentari