bole me reči,
neizrečne reči,
odjekuju poput topova,
duša lebdi u osmehu
poljubac krije strast
dodiri plašljivi

vreme za kajanje
vreme što ostaje posle nas

u igri je spas,
iz suve zemlje
napiti se neću,
sakupiću kapi rose
i mesečinu sa usana
hranu bogova

u daljini promena,
nepoznati svet odzavanja,
zove me,
odlazim
i ako ostajem
dugo posle nas

Ivana Aleksov

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari