Srešćemo se još jednom

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri

I slatke suicidne misli.

 

Ti si nemo čudovište

Zid nad zidovima

Rasadnik omči i bolesti

 

Najveće

Najstrašnije

I najlepše ništa

 

Najveće

Najstrašnije

I najlepše sve

 

Oprosti ovom nedostojnom zrnu

Što te proučava svake večeri

(Drhteći od straha i nemoći),

Sa zakržljalog cveta-smis’oždera

(Spremnog da ga proguta svakog trenutka),

Pružajući prašnjave ruke od pruća

Ka bezbrojnim vlatima tvojim

(Najbliža mu dostižna koliko i najdalja),

A ne može da dobaci ni do prvog kamička

Što mu teške noći osvetljava.

 

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri

I slatke suicidne misli.

 

Ti si nemo čudovište

Zid nad zidovima

Rasadnik omči i bolesti

 

Najveće

Najstrašnije

I najlepše ništa

 

Najveće

Najstrašnije

I najlepše sve

 

Čemu da se nadam

Kada jednako hladno i ravnodušno

Tišinom upijaš plitka, isprazna bića

I veličanstvene duhove?

 

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri,

Slatke suicidne misli

I tek poneki pesmuljak

Ništavnog i nedostojnog zrna

Sa zakržljalog cveta-smis’oždera.

 

P.S.

 

Poslali smo

Lažnu predstavu o nama

Da neumorno putuje beskrajem tvojim.

Izostavili smo samo krvave sitnice,

Nadajući se da nam nećeš uzvratiti istom merom.

 

 

Aleksandar Vojinović (Lovac na sunce)

Komentari