Mila, oluja se sprema
A vrata još zaključana nisu
Nit’ prozori daskama drvenim
U mrak pokovani

Naša kuća krovište nema
Ni tavane, ni podrum
Ni cigleni zid

Kroz šupalj plafon zurimo nebesa
Diveći se nadolazećoj sili.
Zakovani, nepomični
Ništa ne činimo
A vjetar nam odnosi dah
I kiše nam šamaraju čela
I krošnje se naše plitkoga korjena
Bespomoćno po ledini tegle
Pa se za čas k’o krpeni zmajevi
Okretno dižu u olujno nebo,
I u nepovrat odlaze.
Naša golet ostaje pusta
Pada noć i zalud
Dozivanje u mraku.

Svako se u svom kutku
Smrzava sam.

Adis Ahmethodžić

Po struci magistar elektrotehnike, a po hobiju zaljubljenik u pisanu riječ, teatar i stare filmove. U internet mahali poznatiji kao “Sarajevski John Doe”.

Komentari