(Posvećenom velikom čoveku u mom životu koga više nema)

Ono kada si otišao,
Ne sećam se više,
Bilo je tako davno
Još su mrzle krošnje drveća
I vetar je zloslutno pevao
Neku tužnu pesmu.

Ono kada si me napustio,
Bilo je davno,
U nekom drugom životu
U kome je bila patnja i bol
I vazduh je mirisao na buđ
a bubašvabe su izlazile noću
da se hrane ostacima naših života.

Ono kada su ti uzeli nadu
I ostavili te u mraku i jadu
Bilo je tako davno
jer ti si daleko
Sada mogu samo po mirisu jagoda da te vratim

Bilo je pre dve nedelje,

a moglo je biti pre dvadeset godina,
Za život je isto odstojanje.

Danas dok stajah nagnuta nad tvojim grobom
U kome se mokra glivnovita zemlja još uvek sleže
Pod teretom neba i krivice
Tvoja smrt i tvoj život postali su tren
A moj život koji si mi dao
Večnost
Tvoj život se prelio u moju večnost

Nebitno je vreme
Bilo je tako davno
jer vreme je daljina
koja postaje sve dalja
dok ne postane ništa
a ti postaneš sve.

Ivana Aleksov

 

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari