(Posvećenom velikom čoveku u mom životu koga više nema)

Ono kada si otišao,
Ne sećam se više,
Bilo je tako davno
Još su mrzle krošnje drveća
I vetar je zloslutno pevao
Neku tužnu pesmu.

Ono kada si me napustio,
Bilo je davno,
U nekom drugom životu
U kome je bila patnja i bol
I vazduh je mirisao na buđ
a bubašvabe su izlazile noću
da se hrane ostacima naših života.

Ono kada su ti uzeli nadu
I ostavili te u mraku i jadu
Bilo je tako davno
jer ti si daleko
Sada mogu samo po mirisu jagoda da te vratim

Bilo je pre dve nedelje,

a moglo je biti pre dvadeset godina,
Za život je isto odstojanje.

Danas dok stajah nagnuta nad tvojim grobom
U kome se mokra glivnovita zemlja još uvek sleže
Pod teretom neba i krivice
Tvoja smrt i tvoj život postali su tren
A moj život koji si mi dao
Večnost
Tvoj život se prelio u moju večnost

Nebitno je vreme
Bilo je tako davno
jer vreme je daljina
koja postaje sve dalja
dok ne postane ništa
a ti postaneš sve.

Ivana Aleksov

 

Komentari