Telefon je privatna stvar. Tačka. Tako kažu oni, nisam ja to izmislila niti sam tu još uvijek išta komentarisala. Znači privatna stvar. I jeste, naravno, ko kaže da nije, niko to ne osporava, zar ne? Privatna, da privatnija ne može biti! Sveti gral ili nešto tako slično je l’ da?

Evo prva ja sam sve to priznala i prihvatila. Jeste, telefon je individualna lična svojina svakog pojedinca sveta kao svega tajna pričešća i posta. Poštujem, nema šta. Ali, naravno da postoji bar jedno ali kao i uvijek i u svemu, to ne znači da se sa vremena na vrijeme ne smije malo virnuti i vidjeti šta tu svega ima.

Nema tu ništa loše je l’ da?

Samo malo zaviriti, što bi rekli “baciti“ oko kako bi sve bilo pod kontrolom. Ili ste vi od onih što se prave fine pa govore kako ih njegov telefon ne zanima jer se vi kao “ne spuštate na taj nivo” ili šta već kažete. Ma lažete, nema šanse znači da vas ne zanima. Nema. I vi ste čovjek od krvi i mesa baš kao ja po prirodi radoznao i programiran da gura nos tamo gdje mu nije mjesto i malo pročačka stvari. Ma nema šanse da može da vas ne zanima. Znam vala da ja više nego hljeba jesti volim zaviriti u tu čudnovati napravu svoga dragog. Volim izigravati Šerloka Holmsa dok provjeravam kome pripadaju pozivani brojevi, povezivati ljude i slike, Ali živo me zanima kakvih ste to živaca a da vas makar ne zainteresuje sa kim se to on toliko dopisuje? Šta to gleda, šta radi, koga li zove kada niste vi u blizini?

Laže ko kaže da ga apsolutno ne zanima sadržaj partnerovih prepiski i pretraživača. Laže znači sigurno. Gdje može da te ne zanima sve ono tajno i skriveno? Pa to je taj začin svake veze, to šuškanje u po noći kad dosežeš drugu stranu prostorije nabijen adrenalinom da ne budeš uhvaćen i onda na prstima izlaziš iz prostorije i negdje u nekom kutku iskolačenih očiju brzo prelistavaš sadržaje. Pa onda opet isto tako nečujno vraćaš telefon na njegovo mjesto i poslije glumiš da se ništa nije dogodilo ako ništa nisi našla, ili ako jesi, ospeš paljbu kao da je počeo novi svjetski rat i rešetaš za sve što si pročitala. Pa dok on jadan dođe sebi i shvati šta se desilo ti si svoj govor završila i imaš opravdanje za narednih 5 dana što si ljuta. Ma nema ništa ljepše!

Gdje su granice i ima li ih?

Okej šalu sada na stranu, mobilni telefon zaista jeste privatna stvar. Ali treba i tu povući jednu paralelu. U kojoj mjeri privatna i za koga? U redu je za prijatelje, kolege, rodbinu, no da li je telefon privatna stvar bračnih supružnika i da li je u redu da jedan bračni supružnik koristi i služi se telefonom onog drugog ili bi ipak trebalo da poštuje tu neku privatnost i ne dira u njega?

Ja prva nisam sigurna šta da mislim kada je to u pitanju. U jednu ruku da, trebalo bi da svako ima to nešto svoje ali sa druge strane zar bračni drugovi uopšte imaju ili bi trebali imati nešto za šta onaj drugi supružnik ne smije da zna? Zar to već nije povreda bračnih odnosa ako se nešto sakriva? Ako se nešto sakriva, a nije dobro, kako da ga posavjetuješ ako ne znaš o čemu se radi? Kako da budeš upućena u većinu stvari koje je on zaboravio da ti kaže a trebao je?

Ima još mnogo tih ako. A mnogo tih “ako” stavlja me u dilemu da mnogo teže donesem ispravnu odluku o tom pitanju. Ja smatram, evo sad ću da prelomim na jednu stranu da u braku ne smije da postoji nikakav šifrovan ili sakriveni sistem u bilo kojem obliku. Dakle telefon iako privatna stvar ipak treba da je na raspolaganju bračnom supružniku. Sada naravno da ti nećeš ulaziti u svaku poruku gdje znaš u kojem se pravcu odvija konverzacija, da je to neka drugarska prepiska, no mislim da je u redu pogledati ono što ti se ne čini kako treba i naravno odreagovati u skladu sa tim. Onaj ko ništa ne krije tog neće brinuti ni to povremeno virkanje.

Opravdana sumnja ili lažna uzbuna?

Međutim, ako bi se telefon nakon takvog virkanja iznenada sakrio ili se u njega ubacila kojekava šifra e to je već alarm za uzbunu.

Zar u braku ti imaš šta da sakrivaš od svog bračnog druga? Zar bi to trebalo da bude u redu? To je očiti razlog da se nešto ili muti ili krije.

Pa vi sad vidite. Ja iskreno nemam naviku uzimati njegov telefon pa da ga istresam naopačke da vidim šta to u njemu ima, no desi se masu puta da se javim na neki njegov poziv ili da pročitam neku poruku kada on nije tu, bude vani ili vozi pa da mu prenesem, znači telefoni su otključani nema sakrivanja, šifrovanja i lozinki. i to mi je u redu.

Nema tu sad straha joj ostao telefon kod njega na stolu šta li će to ko poslati ili ko će zvati ili ko to njega zove brzo zapisuj broj da provjerim ko je. Nema toga, tu je to neko povjerenje na snazi i tako funkcionišemo. Međutim, kad bi stavio kakvu šifru, ee to bi već bila sasvim druga priča. Mislim da bi mi i Šerlok Holms pozavidio na umijećima špijunaže.

Znači telefon je privatna stvar moga muža sve dok god on ne stavi šifru na njega. I to je to.

Volim pisati i pišem od kad znam za sebe. Pisanje je lijek za dušu , a ovdje pričam kako je to biti žena, majka, supruga, domaćica, a opet imati snove i želje i sve te osobe spojiti u jednu.

Komentari