Namirišeš supu koja stoji do tebe
Jer se nalaziš u kuhinji

Tu je tvoja poezija sigurna
Sve dok neko ne ogladni.
Ti prvi, verovatno.

Nasmeje te pas jer je kao ušao
Da vidi šta radiš tamo,
A zapravo krišom zvera u korpu za otpatke,
Nadajući se da je ostala neka koska.

Onda pobegne glavom bez obzira jer mu se tvoja majka dere.

I tebe je uplašila.

Ugledaš crteže sestrića i sestričine,
Pa se probudi dete u tebi.
Pomisliš na sve njihove vragolije.

Istopiš se od miline.

Zuriš u soliter koji je,
U vreme kada si bio dečak,
Predstavljao zlokobnu tvrđavu na koju si jurišao
Ne razmišljajući o posledicama
I pitaš se gde su sad tvoji nekadašnji neprijatelji.
Jedan je ubio.
Jedan se promenio.
Jedan je samo kreten.

Na kraju nenadano napišeš pesmu
O zlokobnoj tvrđavi na koju si jurišao
Ne razmišljajući o posledicama.

Komentari