Juče smo se rasatali,
kažeš moralo je.
Danas, držiš me u zagrljaju,
osećam tvoje grudi kako se snažno
dižu i spuštaju,
osećam tvoju slabu volju,
a tvoju jaku želju,
ali nisi me poljubio,
samo si me snažno držao i uzdisao,
mirisao si mi kosu
i vrat.
Držao si me dugo, čini se celu večnost.

Onda si me pustio.
Tvoja ruka je našla moju malenu šaku
i povela je u šetnju.
Tužno i magično smo koračali na mesečini
i ja sam bila opet tu,
znali smo da samo tako možemo
tako blizu,
umotani u mrak i obasjani mesečinom.
Osećam tvoj topli dlan kako se znoji u mojoj ruci,
ali ti je ne ispuštaš,
pomalo mi trunu prsti,
ali sam srećna.
Želim da ostane ta moja ruka u tvojoj doveka
i znam da nismo zajedno ali je to sada ok.
Sve je ok,
dok god mi ne daš da odem.
Ne daj mi da odem!

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari