Nalaziš se pred belim, praznim platnom. Zuriš u njega pokušavajući da otkriješ smisao. Zašto si tu?

Stojiš tako pred praznom slikom, ispred prozora i vidiš kako se napolju smenjuju dani i noći. Ali ti kao da vidiš samo platno, fokusirano i spremno za oslikavanje.

Podižeš četkicu, nesigurnim pokretom.

Odakle da kreneš?

Koje boje da odabereš?

Isprva je labavo držiš, primakneš je platnu, još suvu i napraviš ovlaš nekoliko pokreta.

Shvatiš ono što si, u suštini, već i znao: ne znaš da slikaš.

Ali platno i dalje stoji ispred tebe i očekuje da završiš sliku.

Šta treba da bude na slici? Koliko imaš vremena?

U jednom trenutku, čini ti se kao da se svetlo malo po malo pojačava, i sa svoje leve i desne strane vidiš nizove ljudi ispred istog platna kakvo i ti imaš. Primećuješ da su i oni zbunjeni. Gledate se neko vreme, kao da ćete na platnu nekog drugog naći neke odgovore.

Odlučuješ da probaš da slikaš. Ne može da škodi, zar ne?

Počinješ sa jednostavnim oblicima i predmetima koji ti padaju napamet. Ne ide ti baš. Pokušavaš da naslikaš svoju kuću. Ispred tebe malo po malo iskrsava crtež deteta.

            Gledaš opet oko sebe tražeći inspiraciju.

Nekoga pokušav da kopiraš.

Nekoga znaš da nikad nećeš moći da kopiraš, koliko god se trudio.

Nekima se ćutke podsmevaš.

Platna ispred tebe se smenjuju. Postaju sve veća a broj boja na paleti takođe raste. Koristiš raznovrsne četkice. Mešaš boje, praviš različite nijanse. Ulaziš u štos. Pokreti su ti sve sigurniji i precizniji.

Postepeno dolaziš do najvećeg izazova sa kojim se suočava svaki slikar: autoportret. Odjednom sve izgleda jasnije. Imaš utisak da je otpočetka trebalo da slikaš sebe. Da su sve pripreme i probe i sva ptrethodna platna bili neophodni da bi sada stajao pred praznom slikom sebe.

Nemaš ogledalo. Dosetiš se da kreneš od pozadine, jer nisi siguran odakle da kreneš da slikaš. Baciš stidljivo pogled na ostale, i vidiš da i oni rade isto. Ali ostaje pitanje: kako naslikati sebe? Kako biti veran sebi na platnu? Jer platno ne laže.

Zamisliš prvo sebe kao dete, najlogičnije je da od toga kreneš. Pokušavaš da dočaraš radost u očima koju si imao. Koristiš vesele boje, slikaš leptire, ptice i Sunce.

Ali to više nisi ti, nisi dete. Uzimaš novo platno. I dalje nisi siguran kako ćeš izgledati. Želiš da se predstaviš što lepše. Kako da sakriješ mane? Kako da utekneš sebi? Da budeš neko drugi, makar dok se čas slikanja ne završi. A opet, želiš da budeš svoj pred sobom. Da na platnu ipak izgledaš kao ti. Znaš da od svog lika ne možeš da pobegneš.

Ipak, kako god da sebe naslikaš, nešto ti ne valja. Osećaš se kao da gledaš u iskrivljeno ogledalo. Čini se, šta god da pokušaš, da su boje pogrešne. Nedovoljno dobre. Previše blede, ili prejake. Koje su dobre boje za slikanje sebe? I svetlo je pogrešno. To jednostavno nisi ti.

Nastavljaš da slikaš i slikaš. Proučavaš svoj lik, ponešto dodaš ili oduzmeš. Što više slikaš, više učiš o sebi. Otkrivaš nove slojeve i više nisi toliko zbunjen. Slikaš nekoliko verzija, očekujući da će sledeći biti bolji, verniji.

Malo po malo, sve dolazi na svoje mesto. Odmakneš se polako od platna, gledajući svoje delo, mirno i zadovoljno.

Nisi ni primetio kada je svetlo postalo prigušenije, a broj učesnika sa tvoje obe strane se proredio.    

  

Ostali su samo njihovi autoportreti.

Kada si se udaljio dovoljno, okrećeš se da poslednji put pogledaš platno, ono zbog koga si i došao da slikaš.

Nizovi nasmešenih ostarelih ljudi uzvraćaju ti pogled. Među njima, u sredini, prepoznaješ sebe.

Nasmešiš se i shvatiš da ti je četkica ostala u ruci.

Spuštaš četkicu, i vidiš sebe. Po prvi put jasnije nego ranije, baš onakvog kakav si bio, i shvataš: četkica te je otkrila. Tebi samom.

Čas je završen.

 

rođena 24.08.
znak: devica
podznak: lav
posao: profesor danju, pisac noću
zdravlje: ponekad se bori da ostane svoja u ovom blesavom svetu
ljubav: pokušava da ne dozvoli da njeno unutarnje dete vodi uvek glavnu reč, ali upkos svemu, ono skoro uvek pobeđuje
uopšteno: voli sove, knjige i bajke, veruje u dobre završetke i citiranje kao način života
omiljeni citat: “embrace the glorious mess that you are.”

Komentari