Bilo je leto,
Petnaesto.
Vukla sam svoje velike snove i duboke misli
Po prašnjavom drumu.

Nisam bila lepa.
Bila sam čudna i zamišljena
i zagledana u svoj dlan
i svoj mrak.

Nisam znala da sam bila lepa,
bila sam možda slepa.
Ti si me video.
Video si ženu u meni,
Nisam je poznavala,
Bila sam ničija i svoja.
Video si me celu,
Moj osmeh i moj pogled
I butinu belu gde viri kroz prozore mojih pantalona.
Video si moj mladalački bol i moju svetsku tugu
i moju dušu od snova i morske pene.

Rekla sam ti da sam jaka i da mi ne treba niko.
Video si da su mi usne vrele i žedne
ko napukla smokva,
Ljubio si me svesno
Dugo i polako.
Video si moju želju
I moj strah.

Htedoh da me imaš i da ti se dam
Negde, nekad,
Al’ ne tad.
Pustio si me da odem,
Nisam znala zašto,
Bila sam previše vrela, a opet daleka.
Pustio si me da odem
u neko drugo leto.

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari