Mali komšija sa kojim delim terasu
Uči da svira gitaru
Letos je njegovu svirku
Činilo jedno prosto ’drang!’
Sada je sredina februara
A ono ’drang’ je napokon evoluiralo u nešto
Nešto što već zaista liči na muziku
Nešto tužno i toplo
Nešto još uvek neodređeno
A dovoljno jako
Da te (ras)trgne i rasplače
Saundtrek za jezive vesti u mom gradu
Krhka kao nada
I trapava poput prvih koraka
Ta nevina melodija
Himna je svih nas
Umornih od krvi
I jedino što imamo.

Komentari