Leto…
A ja još uvek ne znam šta da radim sa sobom
Preko dana se vucaram po stanu
Ispijam kafu
Čitam
Gledam tv

Kad mi sve to dosadi
Sručim se na krevet
I zamišljam kako više nisam usamljen

Kako padne veče
Prvi dašak vetra oduva maštu
Na njeno mesto dođe želja

Ustanem
Obučem se
Izađem
Kupim pivo i spustim se do keja

Posmatram parove dok prolaze
I sve mi se čini da nije neka nauka pronaći nekog

Čim mi dosade takve misli
Bacim pogled na reku

Udahnem duboko
I pomislim da su reka i pivo na istom zadatku
I da se svim snagama trude da me opuste

Pivo zatim prestane da deluje
Dojadi mi zajedno sa rekom i opuštanjem

Unervozim se
Opsujem u sebi

Otarasim se limenki

Vratim se u svoju paklenu jazbinu
I spavam do narednog mučenja.

Pesnik koji iz nekog razloga sve češće sanja da postane pisac, iako diše poeziju i pomalo žali što to nije shvatio ranije. Objavljivan tu i tamo, još uvek čeka na svoju zbirku. Bloger. Osoba sa hendikepom zauvek u borbi za pravo na normalan život i protiv predrasuda. „Zbijač“ šala na sopstveni račun. Tragač za smislom. Zaljubljenik u život i umetnost. Distrofija bluz. Lovac na sunce. Jednom ću ga uloviti, verujte mi na reč. Sun, sun, sun, here it comes.

Komentari