Džaba. Možeš biti ektra pametna, super sposobna, natprosječno  inteligentna, školovati se koliko god hoćeš godina na kraju si opet isto – tek jedna žena. Što to tako kažem? Pa eto, kažem jer je tako. Bila ti sa diplomom ili bez nje, ako si ženskoga roda  pa spremi se da imaš dvije “karijere” poslovnu i ovu redovnu što te sleduje po majci prirodi jer si takva kao žensko rođena.

Znate ja sam studirala pravo i kao važila za kao neku pametnu osobu. Znate išla sam i na neki izbor za mis i bila čak druga pratilja valjda to znači da sam bila i lijepa. U školi bila uvijek među najboljim đacima, išla na sva moguća takmičenja i sakupljala diplome.

Predviđali mi svijetlu budućnost svi redom, kako su sve piste i sudnice ovoga svijeta moje . Uz to sve pričam dva strana jezika i razumijem se sasvim solidno u računare.

Onda imam položen i vozački, komunikativna sam i sposobna i sasvim solidno izgledam. Mislim da sam baš onako okej kandidat za dosta poslova, a ja vam, znate, već  evo deseti dan mirišem na ajvar, kuvane sokove i pečene paprike. Eto, to je sudbina.

Jednom mi je neko rekao “Možeš završiti i dva fakulteta al’ džaba šerpe i lonci ti ne ginu” i ja se tome smijala kao lud na brašno. A sad evo zasukanih rukava miješam druže više ne znam ni sama šta. Eto, smijem se sebi sama i pitam se ko bi rekao da ću nakon onoliko sati provedenih nad knjigom, nakon onoliko nerviranja, sekiranja i patnje ja da to sve lijepo sklonim u stranu i radim ono šta mi uopšte škola nije trebala? Ali ne zaboravljam ništa. Evo vidite, na primjer dok gulim luk sjetim se rimskog prava. Nekako me on asocira na njega možda zbog suza koje prolijem šta znam.

Valjda sam baš zbog toga stavila Mojovićevu knjigu na vrh bureta za kupus da ga pritišće kao što je mene pritiskalo dok sam učila. Znate, da bure ne diše. Onda kad god sam čistila paprike sjetila sam se ekonomije, jer im nije bilo kraja baš kao ni njoj. I tako išlo je redom. I bivalo je sve smješnije. Pitam se što mi nisu rekli da se toliko ne sekiram kad ocjena nije dobra ili ispit nije položen kad mora da su znali da mi ionako neće trebati?

Nisu morale meni špagete stajati u kutiji od diplome kao što je moderno snašla bih se ja već, a ja ovako igram se dekupaž tehnike pa iskorištavam sve što se može da preuredim ambijent. No dobro, neka. Ovako sam visokoobrazovana spremačica zimnica. I baš neka sam, kul je totalno.

Poredala sam teglice po boji i veličini. Dole su kisele paprike u velikim teglama od tri kilograma u crvenoj boji. One u žutoj su iznad, radi balansa. Na vrhu su male teglice sa kiselim krastavčićima lijepi i prpošni.

 

Ima tu još svašta, i pekmeza, i slatkog od breskve i dunje, i soka od višnje, grožđa, dunje i mrkve. Ima i 36 teglica ajvara. I sos paradajza. I bure kupusa. I  vjenčić bijelog luka. Bože zaljubila sam se u svoju zimnicu. Pa toliko radosti nisam osjećala od položenog ispita i maloprije pomenutog ozloglašenog rimskog prava.

Da, budimo iskreni. Nema veze koje ste škole završile, išle ste ili idete. NIje važno kakve sve kvalifikacije imate, koliko ste sposobne i koliko jezika pričate i ovako i onako skoro svaka od vas poslije posla žuri kući da bi napravila nešto od ovoga. Znate, da se ima za zimu, duga je zima. I to je lijepo. I to tako treba.

Ona ženska sujeta je nahranjena a ona unutrašnja vi ponosna jer ste odradile svoj posao za ovu godinu. Biće bogata trpeza a vi prava žena. I sa ponosom ćete svakoj prijateljici koja dođe pokazati na svoje skladište i iako će vas ona gledati malo ispod oka jer ni sama nije očekivala da ćete u tako kratkom vremenskom periodu postati domaćica pošto ste do juče zajedno trčkarale i vrtile dupetom po kafićima. Možda će je proći jeza ako shvati da je sledeća kad se uda.

A vi drage moje, da li vaša kosa ove jeseni nosi miris ajvara a lak na noktima zemljane boje? I da, džaba i dva fakulteta, šerpe i lonci stvarno ne ginu. Jebiga ko ti je kriv što si žena!

Volim pisati i pišem od kad znam za sebe. Pisanje je lijek za dušu , a ovdje pričam kako je to biti žena, majka, supruga, domaćica, a opet imati snove i želje i sve te osobe spojiti u jednu.

Komentari