Mekušac, muzika, stihovi, poezija

(Kobejnu)

Nisam te slušao godinama
Sit unutarnjih demona i slabosti

Promenio sam se

Pošlo mi je za rukom
Ono što bi upropastilo tvoju umetnost

A ipak

Danas sam osetio potrebu da čujem
Najlepši urlik na svetu
(Vapaj za pomoć koji su voleli mnogi)

I danas

Kao nekad

Pevušim namršten
(Smešak nikad nije išao uz tvoj glas)

Iz melodije u melodiju
Kroz distorziju i krike

Prisećam se teških
Plavičastih dana
Uveren da sam ih prebrodio

Isključujem muziku
Opet se cerim

A ipak

Plašim se

Vratiću se tvojim pesmama
Kad zaboravim kako se koriste ruke.

Pesnik koji iz nekog razloga sve češće sanja da postane pisac, iako diše poeziju i pomalo žali što to nije shvatio ranije. Objavljivan tu i tamo, još uvek čeka na svoju zbirku. Bloger. Osoba sa hendikepom zauvek u borbi za pravo na normalan život i protiv predrasuda. „Zbijač“ šala na sopstveni račun. Tragač za smislom. Zaljubljenik u život i umetnost. Distrofija bluz. Lovac na sunce. Jednom ću ga uloviti, verujte mi na reč. Sun, sun, sun, here it comes.

Komentari