Igra zle kobi

Na moj dvadeset deveti rođendan
Spremala se oluja
Nemir i strah izjedali su me iznutra

Prouzrokovala ih je
Unutarnja oluja
Podražavajući ovu spoljašnju

Ili je bilo obrnuto
Ne sećam se najbolje
Ne zamerite

Moj sestrić je izgledao tako slatko
I bezbrižno-dečje
Pevajući mi rođendansku pesmicu

Moji drugovi su ga začikavali
Ja se “nervirao” bespotrebno
Kao i uvek

Kada su otišli
I ostavili me samog
Osetio sam veliku prazninu

Pogledao sam u crno nebo
I ugledao sopstvene misli
I snove na umoru:

Pogrbljene nakaze
Tužno su vrtele glavama
I saplitale se o snove

Polumrtvi su pružali ruke
I molili za smrt
Zla kob se cerila od srca

Na licu joj se videla rešenost
Da mi zada
Završni udarac

Baš me briga
Radi šta hoćeš
Rekao sam prkosno

Četiri meseca kasnije
Dok su me prebacivali iz jedne bolnice u drugu
Ugledao sam isto takvo nebo

Zla kob se ponovo cerila
Misli saplitale o snove
A snovi molili za smrt

Daj mi malo te tvoje smrti
Rekao sam u stilu lažnog Kralja guštera
Glumeći hrabrost

Izmenila je izraz lica
I spustila gard na sekund
Dovoljno da shvatim da joj nisam dosadio

Gorko sam se nasmejao
I zakrkljao
Svestan da se igra ovde ipak ne završava…

Pesnik koji iz nekog razloga sve češće sanja da postane pisac, iako diše poeziju i pomalo žali što to nije shvatio ranije. Objavljivan tu i tamo, još uvek čeka na svoju zbirku. Bloger. Osoba sa hendikepom zauvek u borbi za pravo na normalan život i protiv predrasuda. „Zbijač“ šala na sopstveni račun. Tragač za smislom. Zaljubljenik u život i umetnost. Distrofija bluz. Lovac na sunce. Jednom ću ga uloviti, verujte mi na reč. Sun, sun, sun, here it comes.

Komentari