Četiri godišnja doba

Hvatam okom pahulju
u njenom savršenstvu i nestalnoj lepoti
škripe cipele po belom snegu
hladnoća ubija misao
Zima ne ume da drema

I dok ja skidoh šal i kapu eto ti kiše gde natapa zemlju
vlat trave, pupoljak trešnje i
polje lala, bojama svojim rat vode
a ceo svet bi da se ljubi
Proleće diše i sve se njiše

Dugi su dani topli nežno skinuli odeću sa naših tela
topao vetar kosu mrsi
sunce se igra na mome dlanu
u noći vreloj ja snažno ljubim tvoje telo
Leto je smelo

I vrele se noći pretvoriše u hladna jutra
Misli šušte, sati su setni
Dani su dugi
Sve miriše na kraj
U svakom je kraju rodjenje novo
Jesen je zrela

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari