Nije kasno za snove!

Postoji li vrijeme kada si dovoljno star da bi nešto pokušao u životu? Da bi započeo, uradio i napravio?Naravno da postoji. Čekamo neke godine za nešto, neki trenutak u tom vremenu i onda to bude to. Taj je trenutak određen samo za to što smo čekali pa ga mi objeručke sahvatamo i ispunimo našim čekanjem.

A šta ako zakasnimo? Šta ako se unervozimo kad taj trenutak dođe?

Šta ako nemamo dovoljno poleta u tom datom momentu da napravimo taj skok? Ili promašimo? Izgubimo? Šta onda? Da li to znači da smo ovaj život potraćili, da čekamo drugi? Da smo izgubili smisao postojanja i svo to čekanje bilo je uzalud? Da li to znači da mi kao ljudi nismo bili dovoljno dobri za nas same? Da li je život zaista tako zamišljen? Jedna šansa u tom trenu i onda ništa? Poslije si, šta, prestar? A ima li to “poslije” neki određeni vremenski interval? Jel to poslije znači da možeš ili ne možeš krenuti ispočetka? A šta ako si se zadesio na nekoj sredini? Nisi ni tamo ni ovamo?

Imaš li onda pravo krenuti ispočetka?

Onda kada uslovi više nisu isti, kada ti više nisi ona osoba koja si bio i kada ti godine broje koju cifru više? Onda kada si drugačiji i kada je sve drugačije? Onda kada jedino tvoja ruka ima burmu na desnoj ruci a na pameti ti je ispred knjige maleno stvorenje koje te kod kuće čeka? Da li te grižnja savjesti natjera da ipak odustaš, ponovo, zato što ne možeš da sebi oprostiš što tvoj maleni anđeo je željan tebe samo zato što nisi na vrijeme završila to što si trebala, što je onaj “tvoj” trenutak prošao?

Ne, ne znači. I ne, nije. Imaš pravo na život.

Imaš pravo ostvariti svoje snove kad god to želiš i kad god misliš da možeš, pa čak i onda kada misliš da ne možeš. Tada pogotovo. I ne, nikada nisi prestara da probaš ponovo.

Nešto si propustila, nešto je promaklo, nešto nisi uspjela, okej, hajde probaj ponovo! Možda ovoga puta bude bolje. Ne treba da te mući osjećaj krivice jer svaki tvoj uspjeh znači da ćeš biti ostvarenija kao osoba a kao takva sigurno i bolja majka svom anđelu. On nije teret on nije izgovor. Brak nije izgovor! Koliko je samo vas, žena, odustalo od snova jer je brak zamjenio sve želje? Zašto je to moralo biti to? Šta vas je spriječilo da nastavite da radite na sebi da se nadopunjujete, gradite i napredujete? Da sebe oblikujete onako kako želite? Da učite, obrazujete se i stvarate ličnost kakva želite biti? I vi niste jedini roditelj! Vi ste se žrtvovale u potpunosti posvetivši se porodici, provodeći sa bebom 24 sata na dan, okej sada je vrijeme da se taj raspored mali promijeni!

Koliko vas je brak zapravo unazadio u toj misiji da postanete ono što jeste?

I manite me toga kako je majčinstvo sve što vi želite od života jer znamo dobro da to nije tačno! Svaka od vas ima taj san koji negdje čuči u nadi da ćete ga ipak malo pogurati napolje. Isto tako znam koliko je vas koje mislite kako je brak jedina misija žene. Kako je jedini cilj dobro se udati pa onda pusti mozak na pašu jer imaš muža da ti objezbjedi sve što ti treba a ti tu služi za ukras i slikaj se za fejs i instagram.

Nije kasno za snove!

Ne, moraš da pokušaš da se ti ostvariš kao osoba. Bez obzira na bračno stanje, na godine, na mjesto u kojem živiš sebi si dužna da pokušaš. Nemoj da kažeš da je kasno. Nemoj da ti to bude izgovor da je tvoj trenutak prošao jer ne, nije kasno. Pravi trenutak nije prošao. Pravi trenutak ti biraš u moru svih trenutaka koji dolaze. Pravi trenutak biće baš onda kada ti odlučiš.

Nemoj da misliš da je prekasno, nemoj da te to natjera da odustaneš od sebe jer nije kasno!

Dok god imaš neki san koji živi u tebi nije kasno. Šta ima veze što si najstarija osoba u školskoj klupi i što jedino ti ne ideš na pidžama parti jer je tebi svaki dan pidžama parti kod kuće! i šta ako polažeš vozački tek sa 25? Šta ima veze? Važno je da radiš nešto za sebe da nisi odustala i da imaš vremena. Upamti, dok god dišeš, imaš vremena. Možda će ovog puta biti teže, možda napornije ali ti to možeš. Možeš, jer snovi žive I onda kada mi odustajemo. Možeš jer to duguješ sebi.

Volim pisati i pišem od kad znam za sebe. Pisanje je lijek za dušu , a ovdje pričam kako je to biti žena, majka, supruga, domaćica, a opet imati snove i želje i sve te osobe spojiti u jednu.

Komentari